Наша књижевност

зарадити

+ У + 4 ; »

задаје је ађан о

=

БЕЛЕШНЕ

КУЛТУРНА ХРОНИКА

ТРРИДЕСЕТПЕТОГОДИШЊИЦА СМРТИ ДИМИТРИЈА ТУЦОВИЋА

Тридесетпетогодишњица смрти великог вође српске социјалдемократске партије пре првог светског рата и једног од највећих претставника социјалистичког покрета, Димитрија Гуцовина, обележена је крајем новембра у слободној социјалистичкој Југославији на свечан начин, низом народних манифестација. Посмртни остаци, који су се налазили у унутрашњости, пренесени су у Београд, и сахрањени на тргу Славија, на коме су се одиграли значајни догађаји у историји радничког покрета, и који ће отсада, украшен спомеником Димитрија Туцовића (рад вајара Стеве Боднарова), носити његово име. Приликом сахране посмртних остатака великог радничког борца, радне масе наше престонице одале су, дисциплинованим и импозантним дефилеом, последњу пошту. У име Политбироа ЦК КПС Душан Петровић је истакао да су данас, у новој социјали-

стичкој Југославији, у којој су победиле револуционарне снаге и власт прешла“ из руку капиталиста и угњетача у руке радничке класе и радних људи, радничка класа и народ Србије у могућности да прославе и осветле лик великог револуционарног борца Димитрија Туцовића. Свој говор Петровић је завршио овим речима: „Славећи данас Туцовића на дан тридесетпетогодишњице његове смрти потврђује се велика истина да људе који су радили за ствар прогреса, који су неуморно заступали и борили се за револуционарне тежње народа, бранили његове интересе, бранили истину — народ не заборавља. Његово дело не пропада, они вечито живе у успомени свог народа.“

У име Савеза синдиката говорио је генерални секретар Иван Божичевић, а у име народне омладине Југославије Милијан Неоричић.

Истога дана, широм целе земље, у свима фабрикама, радионицама, радним задругама, институцијама и надлештвима одржане су свечане академије на којима је евоциран лик великог радничког борца. Свечаној прослави придружило се и Удружење књижевника Србије, које је успомени Димитрија Туцовића посветило један пленарни састанак. О:животу и раду великог борца за радничка права реферисао је Антоније Маринковић.

Дан уочи преноса посмртних 0-,

статака, на Коларчевом универзитету одржана је свечана централна академија, на којој је у име ПК КИЈ о животу и раду Димитрија Туцовића: говорио Моша Пијаде. У

жвом говору Моша Пијаде је све-

страно приказао лик великог радничког борца, његов живот, његов рад у синдикатима и партији, његову публицистичку делатност, његов доследно марксистички став у питању рата, његове погледе на национално питање.

У вези са прославом тридесетнетогодишњице смрти Димитрија Туцовића, издавачко предузеће „Просвета“ издало је, у укусној техничкој опреми, прву књигу његових изабраних списа, у редакцији Историјског одељења Централног комитета КПЈ. Поред студије Моше Пијаде о животу и раду Димитрија Туковића и написа Трише Каплеровића „Димитрије Туцовић као борац за јединство радничког покрета у Србији“, књига садржи велики број Туцовићевих студија, чланака и на-