Наша књижевност

Један живот у овом времену 9

1926 писао је Ролан, један од првих међу европским мислиоцима, против барбарских почетака италијанског фашизма. И он је онај који је многим интелектуалцима објаснио суштину фашизма.

Један сусрет пун објашњења: Рабиндранат Тагора посетио је Ролана у Вилневу. Долазио је из Италије. Мусолини је искористио Тагорину простодушност и непознавање европске политике (и незнање италијанског језика), и режим терора и некултуре претставио му као систем човечности и слободе. „Не могу силу подносити“, рекао је Тагора, „мрзим је.“ „И ја“, одговорио је Мусолини. Тако је дошао Тагора, заведен заклетвама Мусолинија, не знајући да сви џелати, ма колико свирепо било њихово дело, на речима хвале врлину.

„Често сам себи пребацивао“, писао је Ролан Тагори, „што сам помутио Ваш мир, убијајући Вам поверење које сте имали у онога чији сте гост били у Италији. Али ја се више бринем за Вашу славу него за Ваш мир. Не бих хтео да та чудовишта злоупотребе Ваше име у историји...“

У његовој младости одјекивале су Витменове оде и Бетовенове и Шилерове химне човечанству. Он је исувише рано научио да воли човечанство. Али у тој љубави било је садржано и сазнање његових патњи, Он — Толстој Француске — хтео је да беду савлада љубављу. Толстоја, једног од највећих песника човечанства, у уметности је разбило хришћанство. Ролан је савладао небеску љубав и на њено место ставио ону земаљску која у себи садржи мржњу, потребну за промену света.

Управо зато што је проживео раскол и надвладао га, био је позван да говори оној грађанској омладини која је имала да бира између интереса своје класе и интереса човечанства. Ниједан

глас тога доба није тако дубоко продирао у њену подвојену свест као глас Роланов.

~.

Његови пријатељи и ученици из свих делова земље и свих земаља објавили су 1926 у Цириху, у Ротапфелверлагу, Гђег ат: согиш ВЕотабп ЕВојапа (Књигу пријатеља Ромена Ролана — споменицу своје љубави песнику). Многобројна и супротна имена: квекера, пацифиста, хришћана, будиста, ратних. дезертера, моралних филозофа, консервативаца, пропагатора ненападања и присталица диктатуре пролетаријата, била су ту уписана. Имена Гандиа и Горког — била су међу њима. Путовођа кроз савест епохе. Та савест је непостојана. Историски је условљена и класно ограничена. Савест, у својој консеквенци, борба је за промену света. МИ тако су сапутници оклевајући заостајали, Понашали су