Наша књижевност

14 ит Књижевност

ж ж

Модерни капитализам и фашистички облици његовог самопотврђивања одвели су до апсурда индивидуализам грађанства. Слобода личности, исписана на застави грађанства, данас је само магиска парола за окивање мозга и лакше потирање личности.

Псеудо-слобода грађанске индивидуалности заснована је на неслободи укупности људи. Истинска слобода индивидуе поклапа се са истинским прелазом човечанства, у својој укупности, из области неслободе у област слободе. На ту људску слободу мисли Ролан. У тврдоглавој и пуној одговорности љубави према човеку, дела за њу. |

И баш зато што је Ролан бранио неприкосновеност савести, интегритет човека, морао је његов пут водити социјализму. Јер са социјализмом почиње историја слободе људи.

Безбројна писма је писао у земљу остварене идеје социјализма. Морао је бити начисто са „правим и лажним индивидуализмом, са вољом масе, са великим часовима стваралачке акције и са херојским еланом који маса предаје индивидуи. Она су расветлила последње сенке које су лежале на мојој идеологији и помогла ми да најзад нађем хармонију коју сам годинама тражио између индивидуалног и социјалног.“ Тако је написао Ролан у великом билансу свог живота.

И Ролан, који наставља велику породицу оних који су иступали за старе мисли човечности и мисао једног новог хуманизма, каже онима који хоће да га чују шта је велико и ново у овом времену неизмерне патње и нечовечног барбарства: „Није ново да велики уметници-весници опевају сунце пре но што се дан роди, већ да се дан роди на њихов позив: да се изгради мост између сна уметности и социјалне акције. Тај сан уметности, који се данас више не тка из пророчких супстанца генија, већ изграђује из материје стварности и који се у стварноме остварује.“

Ото Бихаљи-Мерин