Наша књижевност

Раскрсница 21

правила много глупости и биће потребно вешто тактизирати да се све то исправи, али, колико ја знам, ствари не стоје сасвим лоше.

Д-р Илић, Сад све зависи од вас дипломата.

Синиша. Дипломатији је натоварен сувише тежак задатак. Могло је и без тога. (Смеје се.) Па, видећемо, потрудићемо се. Где је чика-Јаков, да га поздравим»

Стана. Сад ће он.

Синиша. Ја бих могао, дотле, да у вашем купатилу скинем са себе ову чађ. (Смеје се.) Притерала орла зла година — путовао сам -трећом класом.

Стана. Хајде, изволи. (Пође.)

Синиша. Да. Хвала. (Оде са Станом на прва врата лево.)

Д-р Илић. (Дигне се.) Идем и ја да се спремим за болницу. 5

Бошко. Он је своје склонио у Ниш, а другом саветује да се не узнемирава.

Д-р Илић. Уморан сам. Боли ме глава. Гледаћу да макар мало одремам. Ти идеш. Да се поздравимо. Срећан ти пут. (Рукују се.) у

Бошко. (Држи му руку у својој.) Нешто бих те замолио.

Д-р Илић. Реци.

Бошко. Опрости! Немој сад да одлазиш у Јовановићеву кућу.

Д-р Илић. Штог

Бошко. Мислим да то оргијање тамо с правом вређа људе. Вређа маму, тату. Признајем, ето, и мене вређа.

Д-р Илић. Можда. Али шта да радим» Иде тамо управник болнице, иде командант места... и сад ја, резервни капетан, лекар, треба, је ли, да кажем: не, господо, опростите, ваше ми је друштво сдвратно. Па јесте одвратно, Имаш право. Стварно је одвратно. Богати лиферанти и њихови чанколизи. Али шта да радимг Ја живим с тим људима, официрима, радим с њима. Како да се одвајам2 Јовановић је ћифта... управник болнице мисли само о добром јеловнику... командант места је обична чизма, али према мени сви они... Добро, срећан ти пут. (Загрли и пољуби Бошка.) Ти мислиш да и овгко матор човек може да промени памет. (Лупне га по образу.) су

Петровић. (Појави се на вратима терасе.)

Бошко. До виђења. Опрости. Поздрави Цану и пољуби децу.

Петровић. Идеш да спаваш»

Д-р Илић. Да... Извините. (Окрене се и пође.)

Петровић. Молим. (Д-р Илић је отишао у гостинску собу.) Сад иде да спава» (Нервозно пређе преко собе.) Шта је њемуг

Бошко. Знаш ли да је дошао Синиша»

Петровић. Ко

Бошко. Синиша.

Петровић. Је ли» Добро. Видећу га... Целу ноћ банчити! У ово време! А! (Одмахне главом.) Заустави се код стаклених вра-

сре“ освете -

руту ~

рате

и аи ~ 7 и