Наша књижевност
МР ДР КЕ фу
Кох > Њ.= =" => -
пи
16 | Књижевност
сулата Русије из Његошевих времена. Нажалост, сви ти Његови покушаји нису успели, поготово последњих година. А међутим без тих извора не могу се објаснити многи Његошеви поступци, јер је иза његових речи и дела често стајао руски консул у Дубровнику Јеремија Гагић који му је преносио инструкције руске владе...
М
Задржали смо се на архивским истраживањима, јер су врло важна за проучавање Његоша. То су додуше претходни послови, материјал за књижевника и научника, али без њих се не може ићи ни у ширину ни у висину, а још мање у дубину. Потребно је да редактори очисте текст од грешака, лапсуса и лоше интерпункције, да медитирају над њим и да га потпуно успоставе. Затим долазе коментари да протумаче пејасна, двосмислена, тамна, неразумљива места, да објасне поједине изразе, термине, непознатије речи. С њима упоредо раде архивски истраживачи, биографи и библиографи, књижевни историчари. Најзад кад је све то свршено, јавља се књижевник да у ссеју, у коме не треба да се види радионипа, размотри дело, његовог ствараоца и време у коме се јавило. Често је архивски истраживач, биограф, коментатор и редактор, па чак и писац есеја, једно исто лице, и то је можда најбоље. Али се морамо помирити и са поделом снага.
Међу онима који највишом методом, завршним поступком уметника, претварају у есеј све резултате до којих су ум, вештина и акрибија доспели проучавајући песнике, у нас, несумњиво, на првом месту стоји Исидора Секу: лић. Уверени смо да ће њена књига о Његошу, кад једнога дана буде објављена, потврдити ове речи. а
Њој је сродан рад Пера Слијепчевића који је у неколико есеја, саопштених у Институту књижевности, дао врло суптилне анализе Његошеве философије и космогоније, разматрајући „Лучу микрокозма“,1)
И Станко Перуновић, крај свих својих мана, од којих је највећа разливеност стила, својим студијама старих грчких трагичара, као и Шекспира и Гетеа, у којима разматра како су Његош и ти велики ствараоци посматрали исте проблеме, такође доприноси сазнавању Његошеве поезије. Уколико не буде застранио, тражећи на силу сродна места и заједничке црте, тај рад може бити врло користан; ипак нам се чини да је Перуновић бољи у својим тумачењима нејасних места, тумачењима која су понекад убедљивија од конвенционалних коментара.
Могли би се такође поменути и други научни и књижевни радници који се у скромнијој мери и припадом баве Његошем, али то би нас далеко одвело. Биће довољно ако одамо признање обојим центрима за проучавање Његоша, и Цетињу и Београду, констатујући да је рад добро усмерен и да ће њихова узајамна сарадња самим развојем посла бити све тешња. Нећемо претерати ако речемо да није далеко дан кад ће се у нас, попут Гетеова дру-
1) Гласник Српске академије наука, 1, с. 178—180, објављује извод Слијепчевићева предавања „О Лучи микрокозма као одблеску живота“. Изводи другог и трећег предавања биће објављени у даљој свесци „Гласника“.
.