Наша књижевност

рту У

402

је револуција. Кад је одбрана. Стојанов. је то тек негдје при крају, и успут, дотакао — у сценама војничких побуна и сукоба ( у поглављима Пораз и Не одлазе сви у рат) — дикретно, ненаметљиво, кроз револт војника и њихове прве чарке, кроз демонстрације софијских радника, звуке „Интернационале“.

Потребно је рећи неколико ријечи и о преводу Ђорђа Игњатовића: има се утисак да је рађен на брзу руку, без дотјеривања и „умивања“. Пре-

Књижевност

водилац, који иначе одлично познаје бугарски језик, није увијек сигуран у српском, нарочито у синонимима, у инверзији, у стилу. Поред осталог, он сасвим непотребно оптерећује реченицу многобројним замјеницама, дужим глаголским облицима и сл. —_ што чини да реченица рогобатно ломата, запиње. Једна добра редакција у многоме би допринијела преводу. И „Колери“. И читаоцу.

Д.К.

ВЕРКОР

·- Француски књижевник Веркор; чији чланак о југословенској средњевековној уметности доносимо на уводном месту у овом броју, припада млађој групи француских књижевника који су се као писци развили у Покрету отпора, у оној дубоко људској борби за слободу човека, која је захтевала исто толико срца колико и храбрости.

Веркор (правим именом Жан Брилер) родио се у Паризу почетком о-

—вога столећа. По занимању електрич-

ни инжењер, он одмах после Првог светског рата, гоњен уметничком страшћу откривања, напушта свој позив и посвећује се ликовној уметности. Између 1926 и 1939 објавио је неколико мапа цртежа и стекао реноме солидног зналца и тананог умегника. Немиран и осетљив дух, пун страсних потреба, упечатљиве савести, он по слому Француске почиње да осећа неефикасност свога уметничког рада, скоро илузорног у крвавој стварности хитлеровске окупације.

У дубокој кризи коју преживљава, напушта Париз и свој уметнички рад и настањује се у једном селу, где неко време ради као столарски помоћник. У самотној _контемплацији,. изолован од великог света у коме се раније кретао, везан уз Покрет отпора, почиње свако вече да пише облигатне две странице, да би, како је сам изјавио, одржао дух у ФОРМИ. Тако је настало његово прво књижевно дело, приповетка ћутање мора, у којој се врло суптилним психолошким поступком приказује драматични

и сложени проблем Француз-Немац. Од тада он ће се сав посветити књижевности као целисходном средству борбе против тираније и варварства, за правог човека. Године 1943 основао је с песником Пјером де Лескиром илегално издавачко предузеће Едисион де Минуи, које ће објавити сва значајнија дела француске илегалне литературе. Ту је и он штампао своју овећу новелу Пут ка звезди, која је утврдила његов реноме као писца, стечен првом књигоМ. После ослобођења Француске Веркор је објавио неколико књига суптилне прозе, већином необично танких, сложених брижљивом пажњом артисте коме свака реч има одређену мисаоно-осећајну и уметничку функцију. Ту је, пре свега, његова збирка чланака под насловом Песак времена и један низ посебно

штампаних приповедака (Сан, Штампарија на Вердуну итдД.).

Сва досадашња тематика Веркора креће се око мотива Покрета отпора. Уз Пола Елиара, Арагона и још неке писце он је, свакако, стваралац који је с највише познавања и разумевања и с највише уметничког осећања приказао херојску и трагичну тему француске ослободилачке борбг.

Настављајући под својим правим именом и свој сликарски рад, Веркор је данас, у савременој француској култури, једна од најзанимљивијих и најзначајнијих личности. Дубоки хуманизам који прожима сваку његову

#