Наша књижевност

3»

НОЋ У САМИЦИ

Ти си то на раскршћу, жељо неизречна, —

и струк твој,

и коса

и лице,

и очи твоје

— два мала плама и село наше равно без жице и тамнице.

Ти си то, дјевојко, из присоја

"и ја изгубљен,

Напој ме водом,

с другом састави.

Жељан сам ведрине и дружине и даха у родни крај!

Усахни, сузо моја, дубоко у оку —

не падај на моју земљу, не влажи њену траву. Уморни путниче, заспи сан недоспавани,

на студену каму наслони слободно главу!

Јеси ли ти то, милаг2 Да ли то теби играју вјеђе

МЕ ТУН 9“

Ј З 1 :

а а а