Наша књижевност

7346 Књижевност

веома тешким искушењима и најопаснијим ситуацијама у које он пада на свом потуцању и враћању у свој завичај, — све то указује

да је Одисеја могла настати као одражај доживљаја и утисака

ту различним етапама хеленског насељивања западних области (Сре-

доземног мора. Из чињенице да се хеленско насељавање према 32паду датује у доцније време него оно према истоку изводи се закључак да Одисеја припада доцни јој епоси.

Друго. Религија Одисе је напреднија јен хуманија него

„ли религија Илијаде. "Док се у овој последњој богови појављују

"као саможиви чувари и осветници својих права, као ћудљиви посма-

трачи људских борби и болова, као бића која с једне стране штите а с друге стране сама газе законе и морал, у Одисеји се они појављују као озбиљни заштитници правних и моралних односа

"према људима. Моралнији богови Одисеје нису друго но слика

"развијеније моралне свести у људи. У Одисеји се слави јунаштво које се својом духовном надмоћношћу сналази у свима положајима и савлађује све тешкоће у достизању циља. Ту се јасно прим=-

"ћује праображавање херојског идеала из телесне јакости у духовну

снагу и њену сналажљивост. У Илијади се Одисеј појављује С

"већ утврђеним карактером, али као један од великаша поред Ага-

мемнона, Ахилеја ш Ајанта У Одисеји он излази из општога оквира и појављује се сасвим сам у пуној душевној пластици и моралној истинитости свога карактера, тако да нам, поред Сократа, постаја највидљивији и најреални ји лик целе старине, и то идеал Хелена, не у појединим фазама живота или у по јединим ситуацијама, него идеал уопште, и то без икакве фантастике, сав жив и стваран, као да га својим очима пред собом видимо, својим ушима слутамо и својим рукама додирујемо. Као последица таква преображавања и као резултат моралног утицаја на замисао божје улоге појављује се и преображавање боговског идеала. Атена, она силна и тешка богиња, под којом у Илијади шкрипи осовина Диомедових кола (У 837 и 99), постепено се преобразила у божанску заштитницу умне снаге, па се она као таква појављује у Одисеји. У борби за живот и повратак у завичај Одисеј својим с енергијом удруженим умом савлађује све јаче непријатеље и сва вребања опасности, и зато је сасвим природно што Атена, мудра, милостива и правична богиња, воли тога умног човека као природан предмет своје љубави, те га води на свима његовим путевима и никад га не остав“ „ља. Као у јунака, тако се и у ње спољашна снага преобразила у снагу унутрашњу. Развијеније морално осећање продубило је и облагородило религију. У Одисеји се уопште у свему одражава виши степен културе него у Илијади. |

Треће. Композиција Одисеје има веће уметничке одлике него ли композиција Или ја де. Док понављање мотива мономахије (Ш и УП) и непрегледно низање победа и пораза чине Илијаду, донекле, монотоном, Одисеја показује већу окретност у вари јацији једног мотива, на пример мотива искушења. Одисеј се често на-