Наша књижевност

Лу

348 Књижевност

богат и непомућен извор претстављају оне описне поредбе које, као самосталне заокругљене слике, преносе слушаоца у сасвим другу атмосферу, испуњавају га новим утисцима и миелима, и пошто су га тиме освежиле, поново га враћају самом току причања. Међу њима такав ловац треба да обрати нарочиту пажњу на оне које, поред естетичке, имају и своју биографску, гегр. аутобиографску, вредност. За те слике он је узимао градиво не само из своје непосредне околине него и из свога унутрашњега живота, и јасно је да нам оне већ тиме она осећања којима је Хомер као човек нарочито треперио откривају на много непосреднији начин него ли само његово

· приповедање.

ПЦ

Прва песникова индивидуална црта која се огледа у таквим сликама јесте дубока симпатија према све ту животиња, а та симпатија не развија се у атмосфери овога или онога времена, него је сасвим индивидуална, и појављује се као израз личности нарочите осећајности. Та симпатија нарочито се огледа у поредбама у којима песниково срце дршће над суд бином ситних и нејаких животиња (Ил П 31:—29: рХа тежа).

Огледајмо такве поредбе најпре у Илијади.

У свом одговору Агамемноновим посланицима, Фенику, Одисеју, Ајанту, Теламонову сину, Ахилеј, поред осталог, истиче и то да се једни људи труде и муче, а други уживају плодове њихова труда и њихових мука, и зато сматра да му нема користи отуда што вазда улази у бојеве и својом се главом игра, па продужује:

Као што птица својим голуждравим птићима храну доноси када је нађе, а саму је спопада мука,

тако ти премноге и ја проведох бесане ноћи

и проборавих многе у борбама крваве дане

тешко се тукући с људима, а све због њихових жена.

(Ил. 1Х 323—9326).

Оружавши се сјајним оружјем, Агамемнон рано у јутро изводи војску у борбу, бори се веома. храбро и убија многе јунаке тројанске, међу њима и два Пријамова сина, Иса и Ифита, којима ниједан Тројанац није могао притећи у помоћ. На њихову погибију песник примењује ову слику:

Као кад арслан стигне на легало кошути брзој,

те јој зубима јаким још луђану пограби децу,

затим лако их здроби и нежне их лиши живота, ако се кошута баш и приближи, опет им она

не може ништа помоћи, јер дршће од страха и сама, брзо кроз дрвеће густо и кроз шуму она: одлети хитајућ', знојећ' се, а све због напада јакога звери:

.