Наша књижевност

Хомер у огледалу поредаба 855

лази кроз долове и тражи уграбљене лавиће; 6) скакавци који беже од навале огња и скачу у воду; 7) голубица која се од сокола који хоће да је ухвати спасава у каменој раселини; 6) у Одисеји:

8) лав који се забринуо како ће се извући из ловачке гужвг; 9) полип чијих се ножица, кад га извлаче из рупе, хватају многи камичци; 10) телад која у тору скакућу кад им се матере враћају с пашњака; 11) орлови или копци који цвиле за однесеним птићима; 12) Аедона која претворена у слављу, сваког пролећа болним певањем оплакује свог јединца, Итила, кога је против своје воље убила; 13) кучка која заштићује нејаку штенад и лаје на непозната човека, и 14) слепи мишеви који пиште и цврче кад из ланца падну са стене.

Оно што је заједничко тим сликама, како онима из Илијаде тако и онима из Одисеје, јесте саосећање са животом још слабих или угрожених животиња, а аутобиографска вредност тих слика састоји се у томе што оне одају личност, која, као Алкман, познавач свих птичијих мелодија, као Сапфа, песникиња цвећа и птица, као Аристофану Птицама, и наш Ђ. Јакшић, коме су птице једини другари, са дубоком симпатијом улази у тај живот, нарочито у нежан однос родитеља према младунчади.

Слике из људског, нарочито породичног, живота јесу ове:

а) у Илијади:

1) мати која од мува заштићује дете које спава слатким сном; 2) жена која се у боловима порађа; 3) дечак што у игри гради и разара своје играчке; 4) девојче које трчи за мајком и, плачући, моли је да га узме себи у наручје; 5) ридање оца који спаљује кости сина младожење;

б)ју Одисеји: >

6) деца која се радују оцу који је оздравио од тешке болеети; 7) плакање жене за мужем који је погинуо у одбрани својега града, и освајачи је бију -и одводе у ропство; 8) отац који радосно допекује сина јединица што се после многих година отсуства срећно вратио кући; 9) слушајући вести о своме мужу, кога већ двадесет година нема код куће, жена се расплаче и лице јој се стане растапати од суза као снег на планинским врхунцима: 10) радост бродара кад се, после олује која им је разбила брод, ипак спасу.

„Аутобиографска вредност и ових слика јесте у томе што оне одају једну исту песничку индивидуалност: дух слика којима се осветљују дубока људска ганућа у Илијади истоветан је са духом слика којима се једнака ганућа осветљавају и у Одисеји.

Мноти научни Тесеји сматрали су да су у лавиринту хомерског питања наишла на његова Минотаура и савладали га: али то се чудовиште само притајило, а доцније поново оживело пред радозналим нараштајем нових испитивача. Ако тај Минотаур ни данас ди Е

о 4

Ма

у

ДАО АРРАЊИЈ

с

ан

И ЉААЗИЈЕ +

4

ју

ђин ара Зе ај

Ж 19

но

5 За =З +