Наша књижевност
386 Књижевност
Други чин нас преноси у чисто романтичарски вилински штимунг. Шума у ноћи, виле промичу, „из даљине чује се сладкогласна музика са тихим певањем“ и виле заиграју уз песму потскочицу блиску народном карактеру, рит-
мички веома прегнантну.
Играј коло
Наоколо,
Дед: завитли коло бреже (читај: брже) Нег' што виор пра подиже,
Сад на десно поведи,
Коловођа заведи,
Хопа, цупа, цупкај де!
Скоч' де, скочац, скочи, де!
Међу вилама је Ратовид; оне покушавају да га заведу како својим дражима тако и мађијама, али Ратовид им одолева. |
У трећем чину Илка у мушком оделу, са торбом на леђима, мачем о бедрици и пушком у руци наилази већ уморна и посустала од тражења, у један брдовит предео и пева:
Битка је већем била.
Браћа се вратила: +
За њега нико не зна,
Кан' да га сгута бездна,
О! Боже, гди је сад!
Ил' труне тако млад»
Или га ланац тишти,
О! срце, пишти, пишти! У следећој слици Илка залази у вилинску шуму и види свог Ратовида опкољеног вилама. Но виле; сазнавши да је то његова жена, мађијама је отерају. Илка потом добија од једног старца обавештење да помоћу одређеног цвета, који треба да нађе у шуми, она може да се одупре вилинским чаролијама.
У четвртом чину је видимо како упорно, кроз све језиве призоре које
пружа шума у ноћи, тражи чаробни цвет. У другој слици Ратовид несрећан, мислећи да је она због њега настрадала, пева ову песму пуну патетичног жара
са призвуком архаичности:
Илка, о сладка Илка, Живиш ли, ил си мертва, (О грозне љубве жертва Проклете паде ти! о Илка!
Илка затим опет долази међу виле и управо присуствује кушању којем вилинска краљица подвргава Ратовида, али Ратовид одлучно изјављује да само своју Илку воли. Спазивши Илку краљица хоће да је отера чинима, но пошто то не успева, она вади нож да убије Ратовида, у тај час опали Илка на њу пиштољ и краљица „падне, цикне као гуја; врискајући виле однесу је“.
На крају чина све се срећно завршава, породица је код куће на окупу н песник наивно-пасторалним стиховима описује спасеног јунака:
Тихи поток журкао је Кроз зелену траву