Наша књижевност
с ла им “<= ==+-' о Сећ
Св. 5 год. У БЕОГРАД ЈУГА 1950
а
ПРВОМАЈСКИ НАШ ПРИЛОГ
за дечка и виолину којих још нема
Рад, између свега осталог, даје човеку једно јасно осећање слободе. Шта је то слобода, о томе људи мисле врло разно па и будаласто; о томе су писали философи врло разне па и одвише истегљене расправе и формуле. Ако је један појам неодређен, обично је лакше дати му неко одређење у теорији, него га оживети праксом. Но кад је реч о слободи, обратно је. Слободу зна и разуме онај ко ју је изабрао и створио. У теорији, право да говоримо, нико није јасно утврдио шта је то слобода; у пракси, сваки човек. који ради свој рад с љубављу, с разумевањем, са срцем и са главом, који ради посао уз очигледно одмицање посла, сваки такав човек зна да за
време рада има јасно осећање слободе, зна јасно ко је и шта је,
које су му друштвене везе, преко рада... И тако је са сваким ч0веком. Али не зато што би рад био заваравање, заглушивање — 0 не! рад је једина дивно лупидна страст! — него је рад, радно стање
човека, једна тако посебна концентрација да човек, докле ради и продуцира, разуме сав процес живота, и зато је слободан. Рад је органски продукт човечјих руку и његове маште, човечјега ума и његове маште; човек, док ради, органски је уклопљен у процес света
и живота.
ж
Мара и две њене другарице училе су, као сасвим младе девојчице, шав, у време кад ће избити други светски рат. Једна од три другарице, Зорица, одлична кућаница, страдала је за време окупације од америчке бомбе; сахранили смо је; записали смо њену младу, тужну смрт. Остале су да живе, здраве и марљиве, Мара и Даница. Мара је озбиљна, разложита, а у занату свом пуна маште, Сваки час измисли неку кецељу, или завесицу, или сукњу, или неки начин прераде и крпежи, и све нас задиви. Кажу за њу да је тврдоглава, а она се не брани од карактеристике. „Тврдоглав је свако ко савлађује. посао — говорио је мој покојни отац, па тако мислим и ја“. Даница, нешто млађа, врло је жива и говорљива. Кажу за њу да слабо држи мајсторску реч; кажу такође да је у стању да забоде иглу усред бода и да истрчи да нешто види и после преприча.