Наша књижевност
КЕ ББНИНОУКЕРЕ ВАНАИ А А Р ЕРЕ Л БРД
ХАЈНРИХ МАН
-
Белешке поводом његове смрти
Хајнрих Ман је пре неколико недеља умро у месту Санта Моника у Калифорнији. Рођен је 1871 у слободном граду Либеку, у богатој патрициској породици, коју је његов брат Томас Ман описао у славном делу „Буденброкови“-
Иако је Томас Ман, млађи брат, написао први велики социјални роман о распадању грађанства у Немачкој, Хајнрих Ман је у даљем развоју одлучније сагледао друштвену стварност и навестио борбу владајућим силама свога доба. Можда је Томас Ман финији стилиста, нијансиранији психолог; међутим, Хајнрих Ман је активнији политичар, који је, прерастајући критички реализам и грађански хуманизам, достигао духовну обалу социјализма.
Ако су при буђењу немачког грађанства уметност и књижевност чешће били пројекција једног жељеног света, него уобличавање постојећег, они су то остали у својим битним цртама и у епоси распадања грађанства. Козмопо- Х литски карактер немачке књижевности и уметности настао је у жељи да се, ако се већ не може савладати назадност немачке стварности, бар духовно укључи у културна добра других напреднијих народа. ј
Све су ове битне црте утеловљене у делу Хајнриха Мана, цео ход грађанског развоја од васпитног романа до експресионизма, у којем се, послије исцрпљеног натурализма у Немачкој, огледа израз распада грађанске свести, потрес, побуна и тражење једне генерације.
Рана дела Хајнриха Мана крећу се између мопасановског натурализма 1 романтично-барокног симболизма који је био сродан д'Анунциу. Низ његових значајних дела почиње са „Земљом Дембелијом“, насталом 1900 године, књигом која приказује „фине људе“, гротескно карикира берлинску берзанску и журналистичку средину. Године 1902—3 појављује се трилогија „Божице или три романа војвоткиње од Аси“.
Ту је продуховљено, екстатично и декоративно описан троструки женски идеал: Виоланта, племенита властелинка, чедна и искусна истовремено, сродна природи Дијане. Она се претвара у Минерву, којој је животни циљ уметност. На крају она постаје Венера страсти и крви, која попушта нагону тела. Јер живот је јачи од уметности. 5
Али већ две године касније појављује се гротескни свет „Професора Унрата“, који већ нема ништа од узвишено идеализованог сна „Божица“.