Наша књижевност

ПОЗИВ НА ПУТОВАЊЕ

Настанак и трајање једне песме

Скоро ће петнаест година дана и ноћи, и сливања кише, и снивања и чаме, и буна, и немира и штрајкова, и подераних литија, и страве, и младих тела што у локвама крви по школама и на улицама леже, и нарицања и клетви, и љубави, и буна и тамновања, и свакодневног, ох, тог сталног отварања и затварања прозора! — како ме увек када сам усамљен на путу — пренутог из навиклог живота некаквим за мене тек раствореним предглима, које, у чуду, првипут видим; и збуњеног стаблима неким, дотле негледаним, што су им коре старе од истих оних устумаралих пролећа прскале од којих сам се ја, далеко од њих, тешко и дремљиво кретао; пренутог и задиханог од усхићења пред новим људима дотле невиђеним, за мене тек тада рођеним; запљуснутог звуковима туђим и непознатим, и пригушеног све другим и новим бојама и шумовима и страним мирисима, и криковима и говорима дотле незнаним — ево где ме увек, у пределима још негледаним и међ људима новим, непознатим, ево где ме већ године толике, кадгод се затекнем путеве да путујем и воде да бродим, једна, једна те иста песма тргне и изненади, и онда прати, радује ме и кињи, и ведри, сва проста до убоштва, плачевна до изнемоглости, скоро немушта, нејака, коју сам записао, чије сам јалове речи сакупио у Паризу, под торњевима Сен-Силписа, сав промрзао од зиме, наквашен до костију кишама што их је ветар једнако слао, сипао са Атлантика.

ж

Та молитва - кукумавка могла је, сигурно, да настане и других ноћи или дана, раније или касније, а не баш само те и једино те пптетогја! - ноћи, мартовске и париске — не намењујем тим придевима никакав поетски смисао — мартовске, јер је био месец март, март 1925, и париске, јер ме је задесила у Паризу. И као што ме је та ноћ — за мене више кишна него мартовска, више гладна, прозебла него париска — могла и на коме другом месту и у другој ноћи пресрести, кишом засути, влагом протрести, ветром занети, исто тако могао сам ја мокре и ветровите крпе и