Наша књижевност

асова

мени оменивим

ДИО изеннннх ==

597

· Балада о Седам мостова

Али је наређење за отступање послушано. Лагано и против воље, окренуле су се масе према својим утврђењима, Јунгсину, Јунгнингу, Нингкиангу и Чингкангшану. Увек изнова окретали су се њихови погледи, пуни мржње, уназад ка бедемима Киана и ка блим хордама које су се приближавале.

Лагано и опрезно прилазили су бели, на северу, истоку и југу заузимали положаје пред црвеним градовима и селима и ту чекали, | док су телеграфске жице брујале: „Трупе! ... Пушке!“ „Опколите црвене са свих страна!“ певале у Чангшу, далеком провинциском главном граду на западу Хунана, и у Нанчангу на северу.

Црвене заставе лепршале су над градовима и селима. Вршена су организовања маса. Сељаци су запосели поља која су раније морали обрађивати за друге, садили пиринач и одлагали пушке и џиде у бразде између редова. Њихове уши привикле су сз да из градова и села ослушкују звук рогова и тупо ударање гонга, њихове изоштрене очи изгледале су гласнике, који су им долазили преко брежуљака. А ноћу су оком тражили сјај буктиња.

Комунизам је усадио корен дубоко у срцима народа Западног Киангсиа и далеко према Источном Хунану. Црвена војска, војска комунизма, спавала је у сенци барјака, а главе војника почивале су на добошима и роговима.

Тако се завршава балада о Седам мостова.

Агнес СМЕДЛИ

6 Књижевпост