Наша књижевност

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД

ДЕВЕТА ПРОЛЕЋНА ИЗЛОЖБА УЛУСА

Приређујући ову своју девету пролећну изложбу“) уметници наше Републике нису се поводили, у првом реду, мишљу да спреме, ако се тако сме рећи, сајам уметничке робе на који, милом или силом, треба намамити купце - парајлије, па их онда наговарати и ценкајући се с њима обрлатити их и, напослетку, утрапити им бар нешто. Не замерите. Тај груби речник се употребљавао донедавна, у Бези с остварењима тананих уметничких снова. Друкчији беше став нашега уметника но данас, друкчији његов положај и однос и према сопственом позиву и према друштву, према такозваној публици, према том евентуалном потрошачу поменуте робе; јер, и уметнички посао, уметнички еснаф, био је подведен под

тадашњи свеопшти, генерални закон понуде и потрошње, дуговања и потраживања. Пошто тај закон џунгле, „гђе ратује шуто и рогато“, наша социјалистичка данашњица замењује сарадњом и другарском утакмицом свих на „народноме винограду“ здружених трудбеника — то и данашњи уметници спремајући изложбу спремају заправо смотру својих заједнички одабраних радова извршених у одређеноме времену. На ту своју смотру позивају народ а то ће рећи све остале трудбенике чијим се иначе разним и неопходним п ристе у животу. Као да веле: смо урадили за

лодовима и они ко—" ево, другови, шта смо ми учинили за вас; шта „вашу душу“, како се оно некад наши преци изражаваху. Јер наши уметници стичу из дана у дан све више искуства и доказа о томе да уметност постаје жива потреба нашим масама које се нагло уздижу,

у првом реду свесном радничком сталежу који постепено обухвата тапа цели народ. Уметност је престала бити привилегијална разби опојан или ташт, љубоморно заптивен, врачбински загонетан. Он више храна и освежан напитак духу и души свакога појединца и заједнице. Ако сте приметили, наши се људи све више навикава У уметности и контемплативно, задубљујући се, сваки посебно, у

дање или слушање уметничкога дела, као и предано делећи општу пажњу, високо, немо узбуђење са својим присутним колективом око себе. Народу, који се кити ожиљцима од алата а не прераслим ноктима дремљивих дембела, уметност је много озбиљна и много присна ствар; ваљда, упућен кроз читав живот на специјалне израде извесних подробности, радни човек тражи од уметности

а испред њих и у себе пребрига, луксуз, а је данас све наше народне ју да уживају самоћи, у гле-

=) Реч одржана на отварању пролећне изложбе Улус-а.