Наша књижевност

к књ шаке ва кост

св.9 год. У БЂБЕОТРАД - 5 СЕПТЕМБАР 1950

ДМ КАРТ И ИЗВОРИ ФРАНЦУСКОГ МАТЕРИЈАЛИЗМА

Поводом тристагодишњице од смрти великог француског филозофа Рене Декарта (1596—1650), творца картезијанског метода мишљења, доносимо овај одломак о његовом значају у развитку материјалистичке мисли, извађен из Свете породице, младалачког списа Карла Маркса који још није објављен на нашем језику.

„У својој физици Декарт је материји придао спонтану стваралачку сногу а механички покрет схватио као њен животни чин. Он је потпуно одвојио своју физику од своје метафизике. У његовој физици материја је једина супстанца, једини разлог бића и сазнања. ин

Фрранцуски механички материјализам прионуо је уз Декартову физику а супротставио се његовој метафизици. Његови следбеници били су антиметафизичари из убеђења, тј. физичари.

Та школа настаје с лекарем Лероа, достиже своју кулминацију с лекарем Кабанисом, а лекар Ламетри јој је средиште. Декарт је још био у животу када је Лероа пренео на људску душу — као што је то урадио Ламетри у ХУШ веку — картезијанску конструкцију животиње, изјављујући да је душа само једна телесна појава а мисли само механички покрети. Лероа је чак веровао да је Декарт скривао своје стварно мишљење. Декарт је протестовао. Крајем ХУШ века Кабанис је дао последњу форму картезијанском материјализму у своме делу Односи физичког и моралног у човеку.

Картезијански материјализам постоји још и данас у Француској. Он бележи велике успехе у механичкој науци о природи, којој. се (...), мање од ма које науке, може пребацити да је романтичарска.

Од самог свог почетка метафизика ХУП века, коју је, у Француској, заступао нарочито Декарт, имала је у материјализму свог противника. Декарт је лично противника нашао у Гасендију, обнављачу епикурејског материјализма. Француски и енглески материјализам увек је био у присном контакту с Демокритом и Епикуром. Картезијанска метафизика је имала и другог порицатеља у личности енглеског материјалисте Хопса. Тек дуго времена после своје смрти Гасенди и Хопс су победили свог противника, у тренутку када је овај владао као званична сила у свим француским школама.

парне“, чи

/ 4

реми НИЦИ ни