Наша књижевност

Петар Кочић 341

ћево деловање било је интензивно у тој мери да је код савременика наилазило на снажан одјек. Из овог разлога, Кочић је још за живота стекао признање и популарност. Њега су по имену познавали многи наши људи, чак и у најудаљенијим селима, а њетова Јазавца читали су и препричавали сељаци на скуповима и поселима. Суд савременика, о којем се у сваком случају мора водити рачуна, код Кочића је особито повољан, а то доказује да је његово деловање остављало добар утисак и имало широк публицитет. И заиста, Кочић је у своје време био борбена застава потиштених народних маса, чије је тежње изражавао и због тога стекао готово опште признање. Чињеница је да су и његови противници, који, свакако, нису били малобројни, под утиском овог рада и одјека који је тај рад произвео у народу, признавали Кочићеве заслуге, не само на књижевном пољу него и у народној борби. у Да је Кочић у једном времену, које је и иначе пуно занимљивих догађаја, постао тако популаран, допринео је и његов морални лик који се по неким карактерним особинама посебно издваја. Дете заосталог планинског села, у којем су животне тегобе, поред недаћа и брига које произлазе из кметског положаја, увећане сталним рвањем с надмоћном природом, он је још од раног детињства упио љубав према своме народу и крају, одржавши је, с једнаким интересовањем, до краја живота. Са жељом да помогне народу, да олакша његове животне бриге и невоље, Кочић је ишао до одрицања у личном животу и задовољствима. По самопрегору, доследности и поштењу, он се изградио у моралну личност, која је посебно цењена и уважавана. И заиста, чврсти карактер, изграђен из наслага хајдучких предака и тешке стварности савременог народног живота, као и љубав према угњетеним народним масама, нису Кочићу допуштали да се обзире ни на себе ни на друге кад год је у питању био народни интерес. При томе, он је у свакој прилици показао непопустљивост и доследност. Попут великих фигура из народне поезије, које су умирале на коцима и ченгелама, али нису попуштале нити отступале од својих схватања, тако ни Кочић није никад поклекнуо, него се усправно одржао у разним недаћама кроз које је пролазио, од материјалне оскудице за време ђачког живота до многих прогона и страдања која су га доцније стизала. Не обзирући се на себе, он је своје мишљење отворено исказивао и заступао, па и у оним случајевима кад је знао да ће му то донети личне неприлике. У време кад су се босански Срби, под утицајем пословне чаршије, почели све више прилагођавати туђинској власти и путем појединаца и владиних странака постајати лојални, Кочић је уносио нови тон, истичући начело да се само путем борбе могу извојевати слободе и права за угњетени народ. Са овим борбеним схватањем, он је остао упоран и несавитљив до краја живота, “ У књижевности, где је најпре дошао до гласа, Кочић је унео многе новине, као ниједан писац из Босне пре њега. Његови

савнији