Наша књижевност

=

Петар Кочић 345

па се брзо афирмисала и своју акцију пренела у народ, показавши у неколико накнадних избора снагу и велики пораст. Али, под Кочићевим воћством, група је постала важан фактор у земљи највише по томе што је, насупрот беспринципијелности и колебљивом опортунизму, истицала борбу као метод у политичкој акцији. А како је, у исто време, указивала и на снагу народних маса, као и на њихове ослободилачке тежње, извршила је у овом погледу велики утицај на политички живот босанских Срба. Томе је, свакако, допринео и опсежан публицистички рад који је Кочић у ово време развио. На овај начин је Кочићева одлучна и борбена реч одјекивала, и у Сабору и изван њега, за цело време његове парламентарне активности, све до часа кад је доживео физички и душевни слом, који је његове последње дане претворио у тешку личну трагедију. ·

По схватању и доследном заступању националног питања, Кочић је за аустриског времена био револуционарни весник народног ослобођења. У време кад се учвршћена туђинска власт бахато односила према домаћем живљу, у првом реду према српском народу, кад се спремала да своје намере о даљем продирању на Балкан спроведе оружаном акцијом, Кочић је, разоткривајући ове туђинске намере, истицао на сваком кораку ослободилачке тежње српског народа. Док су остале политичке снаге и у овом питању путем реалне политике, више или мање, тактизирале, прилагођавајући се постојећем стању и потискујући ослободилачке тежње у сферу притајених и скривених жеља, Кочић је стално наговештавао националну слободу, утврђивао и бодрио отпорни дух у народу и улевао му веру у скорашњу слободу и боље дане. Борбеност коју је у овом погледу показао, истичући да се до слободе не долази ни понизношћу ни ситним уступцима, а најмање мољакањем, заслужује посебну пажњу, јер је свој велики национални оптимизам благотворго преносио на цео српски народ. 5.

У социјалном погледу, Кочићево деловање је важно не само по томе што је побијао кметство као преживелу феудалну установу и што је о феудалном менталитету дао једну сажету карактеристику, него и по томе што је уочавао негативна дејства капиталистичког друштва, које се тада убрзано изграђивало, на народне масе. Он није имао илузија о профитерској чаршији, која. је на разне начине искоришћавала народне слојеве и загорчавала им тежак и оскудан живот. Кочић се од почетка свога деловања налазио у противности са српском чаршијом, побијајући њене себичне тежње, чак и у оним приликама кад је, у интересу националне солидарности, био приморан да с њом политички сарађује. У истом односу он је стајао и према интелигенцији, без обзира да ли је потицала из чаршије или није, која је запостављала народне интересе, заклањајући се за чаршиска схватања и тежње. Насупрот српској чаршији, чије је намере разоткривао а профитерске прохтеве критиковао, Кочић је истицао животне потребе и 3 Књижевност