Наша књижевност

к бола = ве но ст

Св. 11 ГОД. У ЂЕОХТРАД НОВЕМБАР 1950

—__________________нннннннннннннннннннинининнн

МАРКО МАРУЛИЋ КАО КЊИЖЕВНИК

Поводом пете стогодишњице од његовог рођења“

1

__ Кад човек почне да чита и проучава Марулићева дела, одмах му падне у очи да Марулић нимало није дилетант и слу“ чајни писац каквих одувек има у нашој књижевности, а каквих је нарочито много у старој приморској литератури. Иако је он временски на почетку једне књижевности, осећа се да гради на извесном културном и литерарном наслеђу које не искоришћује као дилетант, него потпуно влада њиме и иде даље. У његовим списима опажа се један већ раније усавршаван израз поред личног печата, одређеног идејног става и извесне садржајности, а све то чини га правим књижевником и изграђеним литератом. Он је, несумњиво, као ретко који међу нашим старим писцима мајстор пера, уметник који уме да искаже своју мисао, да изрази своја осећања, да их пренесе на читаоце. Он је сем тога и по форми и по садржини својих списа у великој вези са својим временом. Читалац мора да се диви стваралачком даху и широком замаху овога нашег врло старог „писца. Његова дела припадају једном давно прохујалом времену, другом на чину мишљења, сасвим различитом духовном и психолошком стању, другом књижевном и језичком стилу него данашња литература, па ипак, кроз све наслаге од четири и више столећа, кроз решетке архаичнога језика његових списа, тај значајни писац, тај прави књижевник даје нам још и данас понешто од себе, још је у додиру са нама. Постоји нека целовитост у његовом раду; има у њега понеко зрнце вечности које увек зрачи, због чега ће његова дела увек имати не само историску, него и књижевну вредност, наравно за оне ретке читаоце који кроз то-

лике наслаге и препоне времена буду кадри да их открију иу њима уживају. 5

_ + Предавање, с извесним сажимањима, одржано на Марулићевом вечеру које је 29 октобра приредила на Коларчевом универзитету Српска академија наука с Универзитетом и Југословенским драмским позориштем. 5

209

–

Па ваља ан аи

ма пе нанаје, авеа аса а екраја аиај к

ј

дна —

Ји

ДИ ар

ње шљаци Ја

Маја