Наша књижевност

Белешке

Марко Миљанов, Браник, Нови Сад, 6 марта 1901; Марко Миљз-

нов, Дневни лист, 10 марта 1901;,

Око једне песме. Кћи војводе Марка Миљанова [Анђа Петровић) тужи профе-

сора Трифуна Ђукића [због |

„Песланице сердару Јолу Пилетићу ], Политика, бр. 10057, : 23 маја 1936; Богићевић Војислав, Зашто је војвода Марко Миљанов пао у немилост књаза Николе (Из угарских поверљивих архива), Историски записи књ. М, св. 18, 1950, стр. 66—68; Васовић М., Навршило се четрдесет година од смрти Марка Миљанова; Борац, јунак, војвода, књи"жевник-легенда, Политика, бр. · 11794, 3 априла 1941; Вукановић Татомир, Једна арбанашка пе сма о Марку Миљанову, Прилози проучавању народне поезије, кб. ТУ, ев. 1, стр. 182—133 и засебно. Београд, 1933; Вуковић Радован РБ, Марко Миљ анов, Млада Босна, књ. ТУ, 1930, стр. 64—68; Драгић др. Милорад, Марко Миљанов, Примери чојства "и јунаштва, Политика, бр. 1776, 16 марта 1941: Живаљевић Данило А, По" сле мача — перо [Белешке о

књижевном раду војводе Марка Ми-

љанова|, Коло, књ. |, 1901, стр. 163170: Живојиновић Велимир, „Делокупна дела“, за штампу приредио Трифун Ђукић. С предговором Т. Ђукића, издање Народне просвете, | исао кње ХУХТМ, 1980, стр. 2512528 ЈА Ба | Пруиде се то од и= шњица Марка Миљанова, Југословенски гласник 13 фебруара 1981: , Јовановић Јагош, Марко

Миљанов, Борба, бр. 39, 15 фе-

бруара 1951; Латковић Видо, Педесетгодинаод смрти Марка Миљанова, ' 12788, 15 фебруар 1951, и „Књижевне новине“ бр. 8, 20 фебруар 1951) М. И. ПЦ. Књаз Никола и Марко Миљанов, Мисао, књ. ХМГ 1924, стр. 1186—1187; Пајевић Арса, Марко Миљанов, Успомене“ из ратова 1876, Нови Сад, 1878; Пајевић Арса Марко Миљанов, Браник, 6 марта 1901; Ражнатовић Михаило, Марко Миљанов, Мла-

аустро“

која тоне знатога. Преведено дозволом Чешке

Политика, број

219.

дост књ. ГМ, бр. 4, 1948, стр. 304—' 319; Скерлић др Јован, Примери

чојства и јунаштва, Српски

књижевни гласник, књ. 11, 1901, стр.

4783—478: Холечек Јосиф, Марко

Миљанов, Черна-Гора, Праг, 1883;

Ћоровић Владимир, Марко Ми-

љанов, Народна енциклопедија,

књ, ЈЕ стр. 1975

ХО ПОЈ.

ЈУЛИЈЕ ЗЕЈЕР НА СРПСКОМ У ПОСЕБНИМ ИЗДАЊИМА

Пре педесет година умро је у Прагу Јулије Зејер (= Праг, 26 априла 1841, == Праг, 29 јануара 1901), пореклом из старе француске породице, чешки приповедач, романсијер и драмски писац.

Овде дајемо библиографију засебно штампаних превода Јулија Зејера на српском језику по хронолошком реду излажења: | |

(1908) — Ину лту с. Прашка легенда. Превела с чешког Зорка Ховоркова. Издање Забавника Српске књижевне задруге, књига седма. По поветке ЈП. Београд, 1908; 20 14; стр. 97—118.

(1909) Кућа „Код звезде Из успомена ·непо-

краљевске академије. Превели с чешког: П. Давидовић, М. Цвејић и М. Поповић. Са предговором о писцу. Издало „Друштво за. потпомагање Срба ђака у Прагу“. Српска 'манастирска штампарија. Карловци, 1909; 2 ЛА ево о О

(1980) — Мадранине пустоловине, роман. Превела с чешког и предговор написала Драга В. Филиповић. Издање Народне књижнице, коло ХМ, св. 69. Штампа. „Прогрес“. Београд, 1980; 20 Х 18;

У ево 161.