Наша књижевност

би о - - - 5 Књижевност

= у

Те наше наде, да одмах то и поменем, испуниће г. Нушић онога дана

кад, по року који сам за сходно нађе, буде нашој публици поново

дао комад сличан по вредности комаду „Тако је морало бити, и тиме буде, као што се то каже, потврдио своју белегу... Мени није право што одмах после његовог комада „Тако је морало бити,

_ који сам ја први и, кека ми се допусти рећи, с извесном компетенци-

јом похвалио...“ Овога мишљења био је и Слободан Јовановић у својим позоришним рецензијама, а и Драгомир Јанковић је у једној критици изјавио да је комад „Тако је морало бити најбољи међу

Нушићевим комадима. Нушић охрабрен оваквим мишљењем написао је нову друштвену

_ драму „Пучина“ (1902). Ову драму је написао са још више нагоми-

лавања мелодрамских театарских ефеката, са још више идолатрије брачне светиње чије обесвећење људи плаћају животима. Драгомир Јанковић није био овога пута задовољан овим Нушићевим драм-

"ским делом: „Као сваки водвиљист, кад се реши да буде озбиљан,

Нушић је нагомилао на тог човека (мужа) толике покоре, да би под њима клонуо = Сид, а камо ли некакав бедан секретар Министарства... Што се мене тиче, то је, да је „Пучина“ могла бити преведена, управо „посрбљена“ (како су то некад звали) исто онако као што је написана овде“. -

· Код Нушића се у комедији „Обичан човек показала још у већој мери склоност комедији забуне. Исто тако и склоност према лако веселој, забављачкој игри духа у којој се толико замрси водвиљ да пређе у лакрдију. Но исто тако показали су се и његови комедиографски квалитети у изврсном познавању малограђанске средине, малограђанског менталитета и паланачких типова, у њиховим духовитим илустрацијама. До 1908 Нушић је написао, поред драмске бајке „ЈБиљан и Оморика“, још и историске комаде: „Кнез Иво од

Семберије“, „Растко Немањић“ и ,„Данак у крви“. Богдан Поповић

"г. Нушића |

је оценио драмску бајку „ЈБиљан и Оморика“ да је неуспела („комад је досадан као сваки празан и развучен комад ) и поводом ње је приговарао Нушићу прекомерну продуктивност (тенденцију за квантитетом), као и Нушићеву небрижљивост у раду над делом: („Стил је и иначе слаба страна г. Нушића... Све обилне мане које се налазе у китњастом стилу писаца без дара за китња“ стим, шарају текст „ЈБиљана и Оморике“.“) |

Богдан Поповић је поводом Нушићеве драмске бајке „ЈБиљан и Оморика“ изразио свој став који је постао став читаве групе која се окупила око њега против стихијности у литерарном стварању, циљајући на литераран рад писаца који су имали блиску заједницу. у „Дарданелима“. „... Увек је то рђава економија трошити на излишне ствари и у животу и у књижевности. Ми знамо, још, како су досадни они људи који се у свом причању, невештом и прибраном,

дуго задржавају на безначајним појединостима. Исто је случајни у

књижевности с писцима који не умеју да бирају, или не умеју да одржавају сразмеру, између важних и неважних ствари. И наравно