Наша књижевност

Позоришта у Србији – а 133

ских сукоба и кафанских интрига. Поједини глумци су реагирали на критике и физичким обрачунима. У књижевним и позоришним дискусијама је пробијао лични тон, нетрпељивост у односима дискутаната. Богдан Поповић је обележио овакво стање књижевних сукоба овом констатацијом: „..- као што ће се можда ипак неком учинити у овом подивљалом стању, наших књижевних прилика, у ком се, на жалост, начелна размимоилажења часом претварају у лична · непријатељства...“ (5

Но-одвајала се и критика која се уздизала изнад оваквог стила, која се почела да истиче начелнијим приступањем позоришним питањима, студиозним литерарним анализама приказиваних дела и лИтерарним познавањем позоришне културе. У овом периоду објављиване су и студије Павла Поповића о српској драмској литератури у 21 Х веку („Нова Искра“ и „Српски књижевни гласник“), први поку- шаји да се историски прикаже стање и развитак српске драмске литературе. (У чланку „Српски комади уК. С. Народном позоришту“, који је објавио у „Новој Искри“ 1899, Поповић пледира за напионални репертоар, за његову пропаганду у публици, национални репертоар. који би обухватио и оне комаде за које публика више није имала интереса.) ;

Критика је почела улазити дубље у литерарну и позоришну структуру драмског дела. Богдана Поповић је у приказу Нушићеве драмске бајке „ЈБиљан и Оморика“ („Нова Искра“ 1900) ослободио се од метода препричавања, уобичајеног у ранијим позоришним крити“ кама и ушао оштро критички, а разложно, у оцену литерарне и позоришне грађе дела, композиције, стила, књижевне и позоришне обраде бајке, анализирајући слабости у стваралачком поступку писца. Јован Скерлић је написао топло, одушевљено, једну од својих најбољих, најсугестивнијих критика о „Коштани“ Боре Станковића, откривајући поетску вредност тог дела. Најближе позоришним проблемима и позоришном уметничком раду биле су критике Драгомира Јанковића које су најконкретније улазиле у глуму глумачке креације, у живот сцене. (Критика Драгомира Јанковића која садржи живо занимљиве илустрације и аналитичке студије "је „Добриновић као Кир Јања“, „Српски књижевни гласник“ 1901.)

Велибор ГЛИГОРИЋ