Наша књижевност

ПО УУ ЛИ А ЕЛИН ТОРЕ. ПАЛИ ВА ЈА

НОВО ДЕЛО СТАНОЈЛА РАЈИЧИЋА

Г

Симфониски концерт оркестра Радио- Београда од 11 децембра прошле године, нако је на програму садржао и тако значајна дела као што су Моџартова симфонија Ес-дур и симфониска поема „Финландија“ од Сибелиуса, у "првом реду је од важности за музичку културу нашег времена и средине по томе што је на њему, први пут пред слушаоцима који на музичке приредбе“ долазе само због музике, изведено ново дело српског композитора Станојла Рајичића, његов Трећи концерт за клавир и оркестар.

За Рајичићево стварање карактеристично је да се већ шест пута обраћа солистичком концерту са оркестром. Не улазећи у субјективне побуде композитора за оволику приврженост једном инструменталном роду који се историски природно и логично развио тамо где је претходно већ био формиран известан камерни и известан оркестарски инструментални стил, морамо приметити да у нашој инструменталној музици није било историских услова ни за један ни за други род музике као специфичног“ израза. наше средине. Но како је

; убрзан процес И развитка код нас последњих деценија свестран, овај

Рајичићев „скок“ не би ипак-био никаква усиљена ни извештачена појава у музичком стварању наше средине, ако би Рајичићеви концерти за виолину, вио-. лончело и овај трећи клавирски концерт одражавали добар део свих оних тен- ј

енција које временом могу и морају довести и до нашег сопственог симфовиског и камерног инструменталног стила. Те тенденције, разуме се, нису, и при данашњем стању развитка музичког језика не могу ни бити, нека посебна систематизација хармонизације, нити нека још »невиђена“ инструментација, а не морају се испољити (иако могу) нити једино у оним типовима мелодија којима се одликује наш музички фолклор, али те тенденције неумитно морају ићи путем истраживања музичко-језичких. поступака који ће што је могуће верније и потпуније изражавати оне мисаоне и емоционалне садржаје који, ма и не били увек општи садржаји друштвеног колектива — народа, јесу и морају бити идејни и емоционални садржаји личности композитора. Другачије речено, музика мора бити искрена, да би била уметничка, а Рајичићева музика У концерту о којем је реч највећим својим делом пуста је конструктивистичка „игра, вешта, врло вешта егзибиција доброг познавања композиционе технике каквом се савремена музика служи, превасходан пример како се устаљене шеме музичких форми европског типа могу примењивати са прецизношћу мајстора музичког класицизма а да сама Пике не буде ни по чему класична.

6 Књижевност