Наша књижевност

3 :

| ђ:: | ЊЕ Ћ ; Е

у )

286: У | Књижевност

лећем, болом и радошћу љубавне чежње и љубавног растанка, Народни певач мајсторски и са пеловитом-психољошком истином обухвата многе стране личног живота Македонаца. Може се рећи да је ретка таква лична народна поезија која обилује толиком непосредношћу осећања и садржине, таквом хармонијом између текста и мелодије. Притом, у тим песмама не осећа се уска субјективност

која би била сама себи циљ. У њима је изнет само онај лични живот |

који је својствен и разумљив свима, који је саставни део осећај-

ности целог народа. Стога је у садржини тих личних народних пе-.

сама схваћен и изнет путем емоције и поглед народне заједнице. Главни узрок томе је што песме служе тачно као одушје колективног народног организма, што је одјек расположења и мотива који захватају већи круг људи, а које ствара лице које припада том ђугу људи и које у већем степену од осталих поседује мајсторство

"у импровизацији на темама које многе интересују.

Од свих песама у којима је одражен свакодневни лични живот Македонца, најбројније су љубавне. Оне су и најпоетичније по осећању теме, по чврстини израза и по тихом болу. Оне се оштро разлекују стилом од осталих народних песама. Док реализам других народних песама често прелави у оштрину и натурализам, а понекад је и без романтичних обележја, дотле је реализам љубавних народних песама увек оформљен и емотивно засићен, са примесама здравог романтизма, с постигнућима завршене песничке изражајности и увек с подвученом тежњом ка целовитости мисли и осећања:

На друм легнав, мајко, на друм заспав, друм постела, мајко ле, друм перница, штом си.легнав, мајко ле, и си заспав, на сон видов, мајко ле, малој моме, пременето, мајко ле, облечено, со свилен појас, мајко ле, препасано.

· Кажи ми, мајко ле, што ми мислиш, да ли мислиш, мајко ле, да ме жениш» Пуста замос, мајко ле, не се трпи, сам легнувам, мајко ле, сам станувам, на полнок се, мајко ле, разбудувам, малој моме, мајко ле, пробарувам.

Увек лирски кратак, народни певач описује лепоту вољене девојке у најкраћим цртама, без икаквих индивидуалних нијансирања. Најчешће се девојка описује епитетима: гајтан-веђе, бело лице, бело грло, црне очи, витко тело. Кроз то пробија тражење народног певача да оцрта такав лик лепотице - девојке, ко ји би одговарао народним схватањима о женској лепоти. Изванредна штедљивост у

речима, која је карактеристична за све љубавне народне песме, нај-

боље говори о снази песничког осећања и песничке мисли народног певача. „Ако је то што се говори — каже Гете — значајно, онда пема потребе играти се речима“. Ова мисао на јпотпуније се може применити на народног певача, и она одређује најбољу особину на-

/

БЕРИ