Наша књижевност

Музички преглед 5 431

онда су Милици Миладиновић отворени сви путеви ка доцније великим уметНИЧКИМ остварењима. |

(Оркестар је истог вечера извео и трећу симфонију (г-мол) Албера Русела, једног од оних стваралаца модерног француског симфониског стила, који су, у ери импресионизма, асимилујући колоритне квалитете Дебисијевог оркестра, знали да приближно очувају формалну чврстину логичног развијања форме не бази полифоних комбинација гласовних линија појединих инструменталних група, У овом погледу, Русел је настављач велике традиције Сезара Франка у француској симфоници, нако је лаконичнија, лапидарнија структура његових типичних тема снабдевена мањом носивошћу. Као ученик Сколе Канторум (композиција код Венсан д Ендиа) Русел је, међутим, стекао сигурну и здраву базу за особеност симфониског развијања мотивског материјала, са које је у свом оперском, балетском, камерном и симфониском стваралачком раду слободно приступао многим формалним проблемима у којима предратне године, капа је он био у пуној снази, нису нимало оскудевале. У младости поморски официр, Русел је у већини својих дела очувао живо љинамичко и ритмичко осећање за раскошна богатства ритмичких појава морске стихије као једне од природних основа бесконачних могућности комбинаторике тонских елемената стварности. У овој пак симфонији, компонованој за прославу педесетогодишњице Бостонског симфониског оркестра, 1930 год. тада под управом Сергеја Кусевицког, избија упадљивије на видело оштроумни тонски пејзажист. Но док је у својим „Евокацијама“ (три става за оркестар још 1911 год.) тонска трансформација пејзажа произлазила из опаженог и доживљеног у Кошиншини, Индији, ова г-мол симфонија, својом тематском робустношћу, оштрим хумором скерца, једном упадљивом тврдом опорошћу колорита, одаје везу Русела, рођеног у Фландрији (у Туркоену), са родним крајем. |

Извођење увертире фантазије Чајковског „Ромео и Јулија“ није овог вечера било на потребној висини. Није искључено да новосаграђена шкољка подиума концертне дворане проузрокује акустичка дејства која стварају неподношљиву диспропорцију између звучног интензитета дубоко повучених тимпана и напред истурене гудачке групе, на штету ове последње, Чувена по својој племенитој лепоти, тема љубави трагичних Шекспирових јунака у мелодиској концепцији Чајковског, ношена енглеским рогом>толико је била затрпана звуком групе лимених рогова, што се у продужењу теме десило и флаути и обом, да ју је скоро тешко било познати, |

Диригент Михаило Вукдраговић инсистирао је претерано на ритмичкој чврстини и складности рада оркестра и није могао, овог вечера, потстаћи вољу чланова оркестарског колектива за поетичније, динамички разноврсније залагање, а оркестар када не ради са максимумом свеукупне музичке пажње, већ једино са обавезним минимумом дужне савесности, не постиже тонску пластичност која чини живот композиције на подиуму.

Павле СТЕФАНОВИЋ