Наша књижевност

ФЛОРЈАНОВИЋ_

Сухоњави господин дријемао је у полумарку празног купеа

· и пренуо се тек кад је гвоздена лупа точкова промијенила ритам.

Отвори очи и опази да је воз ушао у станицу. Уз вагон су пролије-. тала ниска станична здања; широки прозори уоквирени првеним опекама у проласку су бе развлачили као у ружан осмијех или зијев. Зеленкаста, далека свјетлост високих фењера падала је косо у

купе у немирним пругама које су хитро прелазиле преко пода ло-

мећи се у угловима, пењале му се уз ноге и тијело и шибале га по грудима и сањивим очима као несуштаствено пруће. Кола стадоше. Испаде кондуктер с фењерчићем у руци најављујући повиком конац пута. и

Господин узе торбу за списе која је лежала на сједишту поред њега, без журбе сложи и спреми у џеп новине, и стаде уз прозор чекајући да се излије свијет. Окрену поглед према градићу што се скупио подно брежуљка на коме се дизала стара тврђава; ту је, прије двадесет и пет година, започео своје службовање. У луци су димила два-три мања пароброда, а вани на пучини још је тињао блиједи јас тамо гдје је запало сунце. Путници су се разилазили између леја перунике обрубљених свјеже окреченим первазом и нестајали на излазу. Он изађе готово посљедњи, чекајући да неки радници што су се враћали с радње изнесу из вагона своје неспретне дрвене одвећ углате ковчеге. 2

Прође кроз чекаоницу трећег разреда кроз ко ју су пропуштали путнике. Војници. упућени У „преком анду“, раздрљених блуза и одријешених подвезица на натеклим ногама, развалили се по сво“ јим сандуцима или по шињелу простртом на поду, чека ју ноћне теретне влакове тјешећи желудац хладном месном конзервом #53 кутија. Сељакиње, забрађене црним марамама, с болесном дојенчади о врату, помирено сједе на клупама и свежњевима. У цијелој просторији влада стрпљење и лебди накисео мирис који однекуд потсјећа на бљувотину помијешан са сумпорним мирисом лошег домаћег угља. |

Али напољу га дочека дах прољетног сутона. Тек што су синуле уличне свјетиљке, с малом лоптом неситурног свијетла у још провидном сумраку. У хрпама јелових дасака наслаганих свуда око станице прољеће је разбудило мирис лијеса који се ширио надалеко у млако вече. , ;