Наша књижевност

348 о Књижевност

Раше полако пође уза степенице. Пусто камено стубиште одзвањало је од његових корака. Учини му се да се горе једна врата тихо затворише. Завирујући у бројеве над собама најзад се нађе пред оном коју је тражио. Покуца. Нико се не одазва. Почека неко вријеме па покуца опет. Тишина. Лагано притисне руком на кваку. Врата су била закључана. Доби сигуран осјећај да с ону страну врата, одијељен од њега том танком дашчаном преградом, стоји и стрепи човјек, и суздржава дах. Од ге помисли буде му неугодно.

=— Ту смо, дакле! ... — рече у себи, па се окрену и сиђе опет до послужника.

= Нема га у соби, пођите га потражити.

Чуо је подворникове кораке по степеницама и ходнику, а затим кратак разговор на другом кату. Успе се опет горе. Нађе их пред Флорјановићевом собом. -

_— Извол'те, извол'те напријед!... — пресрете га Флорјановић рукујући се, — Ја сам био начас изишао, па смо се тако мимоишли...

· Извол'те напријед, уђите!...

Раши се учинио нешто поднадуо, уморан у лицу; кесице под очима Као су му малко помодриле и натечене. Познавао га је још с универзе, ма да су се ријетко сретали. Путови им се нису ни саста-

_ јали ни укрштавали: Целсо Флорјановић, неколико година старији,

јурио је за забавама и авантирама, залазио у отмене локале и дружио се с имућнијима; а он се хранио по мензама и „искухаваонама“, послије вечере сам луњао градом у свом дугом црном иберциру који му је мајка купила у „доброј пригоди“, кад је родбина неког умрлог каноника распачавала буд зашто непотребне ствари из каноникове оставштине; пролазећи мимо скупље кафане, испињао се на прете и бацао преко завјесица крадомичан поглед у њихову блиставу и запарену унутрашњост, Касније, током службовања, издалека је пратио и несвијесно са својом сравњавао Флорјановићеву каријеру, која му се увијек чинила завиднијом и незаслужено срећнијом. И тек недавно, кад је он постао савјетник апелационог суда а Флорјановић и даље остао код окружног, као да је добио неку касну и, у овим годинама, већ помало бљутаву задовољштину, која више није давала нарочите радости. Још и сад му се Флорјановић чинио, иако нешто испаћен. млађи и сачуванији од њега; још је увијек био лијеп чов јек, лице му је било свјеже избријано а непокорни овртак косе још се увијек младеначки кочио. А он је имао од дугог ношења исвијетлане лактове и просјечене рубове рукава, и никако није стизало на ред да напокон поправи она три крња зуба која су му толико сметала код говора. Флорјановић сједе за писаћи сто а њему понуди мјесто у наслоњачу према себи. Раше започе с очитом неприликом.

____ У посљедње вријеме стигле су нам неке жалбе у погледу рада у вашем одјељењу .,. притужбе на изв јесне неправилности ... Одредили су мене да извршим преглед пословања... — (говорећи то, "извади из лиснице писмени налог и положи га на сто пред Флорјано-

.