Наша књижевност
Преузимање:
Приказ у BnLViewer-у
ЖУТИ НОКАТ
У празно небо — мртво кубе Месец је жут заривен нокат, А: лишће пада с младог дрвећа Ко шумна крљушт
Или брокат,
Па мното шуми Ил ветар носи Звездане беле укоснице За топле косе - Сад.у ноћи Вољене жене " Милоснице.
Па све је тихо, Сувилше тихо и И мир је. Ето, нико се Више
Не жали — само можда на бресту
Ло лишће шуми Или се круни
Мој звонки брокат За невесту;
Што беше ласна
Као каиш, -
А оде да ме
__Не воли више, ;
· Џа корак њен је сличио много На блати шум
Од летње
Кише2
да! Од бољења · Ђезнадехнжнот
Има и дубља рана што боли: _ Није ми жао -