Наша књижевност

ЖУТИ НОКАТ

У празно небо — мртво кубе Месец је жут заривен нокат, А: лишће пада с младог дрвећа Ко шумна крљушт

Или брокат,

Па мното шуми Ил ветар носи Звездане беле укоснице За топле косе - Сад.у ноћи Вољене жене " Милоснице.

Па све је тихо, Сувилше тихо и И мир је. Ето, нико се Више

Не жали — само можда на бресту

Ло лишће шуми Или се круни

Мој звонки брокат За невесту;

Што беше ласна

Као каиш, -

А оде да ме

__Не воли више, ;

· Џа корак њен је сличио много На блати шум

Од летње

Кише2

да! Од бољења · Ђезнадехнжнот

Има и дубља рана што боли: _ Није ми жао -