Наша књижевност

584 = – Књижевност

или јампски дванаестерац; он је састављен од шест јамптеки стопа, које, како две стопе падају под један удар. (диподија, етром), чине три метра. Има, дакле, овај облик: –

„__|_-_ _|-___

· Али су стари у јампску поезију рачунали и песме испеване у

трохејском ритму. 'рохејски ритам, као што показује њетово име (од 706ХФ == трчим) има карактер велике журбе. Супротно јамбу, трохеј се почиње истакнутим делом (= =), и зато је он загигру, на што указује његово друго име: хореј (одхореош == играм у колу), а крепки и агресивни јамб расте, као сила и страст, и дочарава хуку живота и жагор чаршије. Најобичнији трохејски стих је каталектички трохејски тетраметар или трохејски петнаестерац, који има овај облик: – >

Стари су за епонима термина јамб и уопште јампске поезије сматрали Јамбу, слушкињу елеусинскога краља Келеја. У митовима о богињи Деметри причало се да је она, у лику бедне старице, тражећи Персефону, своју ћерку, коју је уграбио Плутон, дошла у Блеусину, где је у Келејеву двору љубазно доче-

"кана, и где ју је, жалосну, Јамба. насмејала непристојним ша-

лама (Нушти. ћеога. 5, 195; Ргос!. биле у“ Роб ва р. 319 5 17 55). Шала, обест и лично задиркивање настају испрва у широкој народној маси, одвојено од светих места и светих радња; у даљем развитку постају део празника и прислањају се уз нека сељачка божанс тва, нарочито Деметру и Диониса. Иста Јамба сматрана је и за епонима израза

„ба Сем: њиме је обележаван обичај по коме су људи о пре“

зницима поменутих божанстава једни другима добацивали шале и отшаџштице, често грубе и непристојне за спомен Јамби. Песме које су о таквим празницима певане истицаху се, дакле, личним подруливањем ( 'Иоуобс), беху у метру и духу јампског песништева, и зваху се [2:00 . Као сведочанство за везу јамба и јамштеког песништва са Дионисовим и Деметриним култом служи и то што су на острву Пару, завичају песника Аркилоха, који је највише значајан за развитак јампске поезије, Дионис и Деметра

нарочито слављени, и што се «реч «са.006 | може, као што су

чинити стари лексикографи, доиста извести од кате | == бацати, т.ј. шале и поруге. И јамтеско песништво гнева и подругивања има своје оправдање; само се оно мора, као у Архи= лоха, одликовати енергичним изразом и оснивати се на норма= тивним елементима. у ; тј Клице такву песништву налазе се већ у епопеји. То показује лик Терсита у Илијади (Џ 211—977), затим шаљиве песме (побууих), као што су Хомеру приписивани комични ел