Наша књижевност

М. Глишић и Л. Лазаревић _ – | 462

=

У = == 5

часописи које су уређивали Светозар Марковић и његови сарадници, а који су доносили преводе из оне стране литературе која је садржавала друштвену критику, оне научне радове који су побијали идеалистичку филозофију и естетику. Покрет Светозара Марковића популарисао је такве писце као што су били Гогољ и Салтиков Шчедрин, користивши друштвену критику њихових дела за борбу против реакционарних снага у политичком животу Србије. –

У таквим листовима формирао се један од првих поборника

идеја Светозара Марковића, Милован Глишић. Глишић је ушао у

покрет Светозара Марковића, прихвативши га као покрет који заступа интересе сељаштва, који тумачи револт сељаштва на самовољу и насиља власти. Глишић је ушао у књижевност кров сатиру, дакле кроз друштвену критику. Он је на великошколским студијама активан у омладинским организацијама покрета Оветозара Марковића. Њега није интересовала толико теоретска страна идеолоппое борбе Светозара Марковића, колико практична, политичка, она која је имала конкретне циљеве у његовој савремености, она која је борбу упућивала против директних виновника материјалног и моралног упропашћивања села. А те виновнике“је јасно опредељивало опозиционо јавно мњење: то су били самовољна и неодговорна

·_ бирократија и дворска камарила, реакционарне силе које су на по-

пуларном политичком опозиционом језику добиле називе „нилиндраши, сејмени, дворски чанколизи“ итд. Оваквим и сличним попу-

-ларним политичким опозиционим језиком проговориле су и сатире

Милована Глишића које садрже и дух близак и разумљив широким „сељачким слојевима.“

У првим приповедачким радовима Милована Глишића, у првом

периоду његовог књижевног рада завршеном са 1875 годином, опрег дељен је критички став Милована Глишића. Критички став покрета Оветозара Марковића најјасније се- одразио у приповеци Милована Глишића „Глава шећера“ у којој је позив Светозара Марко-

вића писцима да садржина. њиховог књижевног стварања буде 5

народни живот добила најнепосреднији одјек.

Глишић даје у овој приповеци реалну слику власти, слику односа власти према селу. [о не би била новина као критика према власти, јер је ову критику давао и Ђура Јакшић у својим приповеткама које су претходиле књижевном раду Милована Глишића. Но критика власти у приповеци Милована Глишића је повезанија са опозиционим расположењем сељачких маса и политичким покретом који је покушао да организује ово расположење у поли-

тичку акцију. Критика власти у Глишићевој приповеци је плод.

оних сатиричних илустрација које су узимале као захвалан објект лик полиписког капетана у тадашњој Србији, које су изазвале бес капетана у „Глави шећера“, бес изливен у оном јадању: „Бога ми, ја не знам шта су ти јадни капетани толико натрунили тим људима

што пишу у новине и књиге! ... Само нека ко замочи перо у мастило,

одмах ти ту потегне капетана: те не знам у црвеним јеменијама