Наша књижевност

Белешке

=ду Николе Николајевића на страницама „Бранкова кола“: од појаве

„Двобоја“ у петроградском зборнику · „Знање“ који је уређивао Максим Горки, нису биле прошле ви пуне четири године. Мосебно издање Николајевићева превода „ДЛвобојг“ изишло је у Београду 1922. Нешто раније појавио се и

успели Винаверов превод „Сулам- ·

ке“. тог дела које открива поетск

жицу Купринова талента. „Молох“ је и пре рата штампану Загребу, у издању „Забавне библиотеке“. Више превода приповедака А. И. Куприна расуто је по часо= писима и мањим посебним издањима. Од оних његових ствари, чији

би преводи могли изостати бези- ·

какве штете по преводну литературу, штампане су две, и то роман __„Јама“ (1922 т) и једночинка „Кловн“ (1950 г., у књизи „Актов= ке руских аутора“, Нови Сад). Књига изабраних Купринових приповедака, коју је „Глас рада“ "издао у преводу Јакше Кушана, сбухвата, поред „Молоха“, „Олесје“ и „У циркусу“, још једну причу — „Како сам био глумац“. Та нрича не заслужује да уђе у један избор од 15 штампаних табака, а иу много ширем избору њено право на пажњу било би спорно.

Куприн има много боље приче исте

дужине или нешто веће. Зашто за ово издање није изабрана, например, прича „Гривна од граната“

663

која је по Исти теме и дубини понирања у карактере и суд-

бине знатно изнад приче „Како.

сам био глумац:

Књита садржи и непотписан отлед о Купрвину, направљен, углавном, на бази чланка А. Мја= сњикова и огледа Ванлава Воровског, истакнутог | критичара који је погивуо 1923 године.

Коушанов превод је књижеван и

веран духу гипке и богате Купри-

нове реченице. Преводилац је утлао у ритам приповедања писца „Молоха“ и овладао свим основним стилским и структуралним од= ликама. његове прозе. Међутим, преводиочево сналажење у значењу појединих израза није беспрекорно и он се каткад препушта по-

мало ризичним претпоставкама. У

три чи „Како сам био глумац“ Куштана је преварила руска реч „гривна“ (што значи — десет копе= јака) и то је уродило упадљивом грешком у преводу. Према Кушановом преводу, имовина покраденог јунака приче свела се се на „двије јадне, позелењеле гривне“, док Куприн каже да је јунак остао са двадесет копејака у џепу. Реч „ремарка“ (редитељска напомена у тексту позоришнот дела) преведена је у истој причи са „цедуљица“. Има и других потрешака које сведоче да редакција издања није довољно пажљиво извршена.

1 л. 3.

БЕЛЕШКА О ХУМОРУ КОД ГТОТФРИДА КЕЛЕРА

(Шоводом књиге „Три правична чешљара“, Ново поколење, Беотрад 1950) У

Доживљавање хумора може играти значајну улогу у животу и

развоју појединаца, група и зајед-—

ница. Постоје разне врсте хумора које различито утичу на живот и делатност читалаца. Особености вр-= ста хумора произилазе из психичке структуре карактера писаца, коју је немогућно проучити потпуно без познавања њиховог гледања на друштвеву реалност и односа према људима. Постоји, натр. хумор

који извире из животне радости и нежне љубави према људима, као код Дикенса, али то је хумор који изазива код читалаца осећање гнушања и горчине када је спојен са сатиром у сликању одвратних типова и друштвених наказности. Хумор код Готфрида. Келера не

зражава увек само љубав и доброту нето и критички однос према људима и друштвеним збивањима; али он не побуђује увек само не-