Наша књижевност

М. Глишић и Л. Лазаревић а ~ 481

људима који ишчекују. Ту се измењују расположења, психички разнолика, а снажна у очекивању и припремању драматичног догађаја који лебди у неизвесности. Веома је живо и живописно приказан лик каванџије Благоја и са ретком снатом животне верности и истинитости дата слика његовог душевног стања пред неизвееношћу која је пуна опасности за његова родитељска осећања. Благоје у крчми неуморно. прича ма шта му дође на ум само да завара. страх од трагичне неизвесности, зле слутње. Његова прича, њена садржина и стил те приче одају човека који је премро у себи, сав у осећању да за који минут може доживети "највећу трагедију У - животу. >

Моменти сусрета најпре капетана са женом, а затим Благоја са сином, пуни су веома емотивне драматичности, Дар Лаве Лазаревића састојао се у снази да отсудну, такозвану криттичтију ситуацију, порастом напетости учини тако ефектном, да она сабере у себи све што јој је дотле претходило и делује муњевито, а веома снажно | < и животно убедљиво. Ситуација сусрета оца са сином богаљем није

само потресна, саосећајна, са људске стране, она је велика и због животне верности импресивне слике положаја инвалида у грађанском друштву. Џадају сатови, луле, дукати у капу инвалида, а он се захваљује, као што просјак захваљује на вашарима и пред црквом, па га ритам таквог захваљивања страшно удари по свести и он се горко заплаче над мизеријом своје судбине, Завршетак ове приповетке није више онако бодар, оптимистичан, као у другим приповеткама Лазе Лазаревића. Читава органика приповетке “са јаком животном верношћу приказа људи, њихових доживљаја. и дате стварности, са јасно и сажето постављеном темом која је у садржају носила једну од живих рана грађанског друштва, незахвалног · према својим борцима, са врло заинтересованим односом писца према теми; да је обради у пуној, бескомпромисној истинитости, - - _ довела је до трагичног, али врло реалног епилога у коме се излило огорчење писца у синтетичкој, у исто време готово саркастичној. мисли: „Све ће то народ позлатити“

Приповетке - Лазе о имају чврсту композицију, складно распоређено градиво, имају јединство у излагању. развијања фабуле и радње. У њима је врло изразита економика материјала. Ничег сувишног и излишног у структури његове приповетке. Нема у њој у излагању тока радње дигресија, сувишних дијалога, фактографије, веристички навођених детаља, оптерећивања акције оним заустављањима на успутним епизодама, што је карактеристично за усмена приповедања. Овака- његова приповетка. делује као уметничка целина, толико је у њој складне повезаности између фабуле, радње, лица, њихове психологије, догађаја и ситуације у којој се догађај одиграва. Ова економика и окладност у структури плод су Лазаревићевог сувереног уметничког пречишћавања. материјала. ко ЈЕ се транспонује у приповетку.