Наша књижевност
Белешке · -
115
УЗ ПЈЕСМЕ РИБЕИРА КОУТА
Рођен у Сантосу 1898, започете студије у Сан Паолу завршио је у Рио де Жанеиру 1919, гдје је продужио своју ранију новинарску каријеру. Изгубивши као дијете оца, младост је провео у највећој биједи. Било је дана када је живио од прошње. Резултати таква живота били су грудна туберкулоза и пнеуматоракс. Због тога је напустио Бразилију и помоћу пријатеља пошао У Швајцарску на лијечење. Оздравив ши, вратио се у домовину, гдје је ушао у дипломатску службу и петом опет кренуо у Европу: У многим земљама, стичући књижевна познанства и културна пријатељства, претстављао је своју домовину заузимајући све положаје редом. 1934 изабран је за члана Бразилиске академије књижевности, у својој 36 години. У то вријеме био је најмлађи члан те културне установе. 1944 постао је члан Португалске академије наука. Сад је опуномоћени министар Бразилије у Београду. Његове заслуге за унифицирање правописа бразилског и португалског језика необично су велике, јер је он одличан зналац не само материнског него и свих неороманских језика и филолог ванредно надарен. Познат је као савјестан и бесприкоран преводилац с енглеског, шпанског, италијанског и француског језика. У почетку прошлог рата био је покренуо лист „Репзатепго ада Аптег!са“ („Мисао Америке“) који је излазио као додатак великог дневника „А тапћа“ („Јутро“) у Сан Паолу, а
који је био нека врста антологије свега најбољег у лирици, сликарству, прози итд. Јужне и Сјеверне Америке. Његов књижевни рад је раз-
-нолик и врло плодан. Поред рома-
на, приповједака, хроника, есеја, публиковао је десетак збирки стихова, преведених скоро на све свјетске језике. Написао ј= такођер двије оригиналне збирке стихова на француском _ језику, запажене и топло примљене од стране француске критике. Лисабонско централно издавачко _ предузеће „Рог:;иса!ја еад!Еота“ _ публиковало је избор
"његових пјесама под насловом „Рта ЛЈопсо“ (Дуг дан). Његови, се сти· хови одликују необичном јасноћом
и једноставношћу, мотиви су узети из свакодневног, скромног и понизног живота најмањих, Увијек је хумано топао, увијек на страни понижених и однемарених, велики љуби-
тељ дјеце, ватрени борац за права
Црнаца, који су често основни мотиви његове прозе и његових стихова,
свих његових људских љубави, што
његовој поезији, поред социјалне, даје и опћечовјечанску ноту. У тим својим хуманим осјећањима и визији живота он заузима посебно мјесто у бразилској и, поред Адолфа Монтеира, одличног и напредног португалског пјесника и његова вјерна пријатеља, једно од првих мјеста у књижевности љупког и драгог Камоенсова језика.
А. ЦЕТИНЕО
НОВЕ КЊИГЕ
Јаша М. Продановић; Антологија народних приповедака и осталих прозних народних умотворина. Са предговором,
напоменама и речником уређивача и
поговором Бранислава Миљковића. Издање: Српска књижевна задруга. Београд, 1951, Ћирилицом, повезано, страна 460. Цена 115 динара,
Милорад ИП Шапчанин: Приповетке. У избору, редак“
8
цији и с предговором Уроша Џонића. Издање: Српска књижевна задруга, коло ХЕМ, књига 313. Београд, 1951. ћирилицом, повезано, страна 300. Цена 65 динара.
Миливоје Перовић: Хроника о Пустој Реци. Насловни лист и цртеже израдио Борђе Андрејевић-Кун. Издање: Просвета. Београд, 1951. Ћирилицом, стра-
"на 228. Цена 60 динара,