Наша књижевност

ДУ ШАН ВАСИЉЕВ У БЕОГРАДУ

Одломак из студије о песнику

Васиљев је, најзад, 1919 године, стигао у Београд. Колико се лепих нада везивало за тај град! Та још увек полуоријенталска варош у луку Саве и Дунава привлачила је пажњу целога света својим чврстим ставом према све дотада великим и моћним силама Турској и Аустро-Угарској; Београд је импоновао као престоница једне мале државе која је знала да брани и одржи своју политичку и економску независност; а победе српске војске у балканским ратовима и јуначки отпор аустро-немачким армијама у светском рату разносиле су и славу Београда широм света. У Србију и Београд полатале су се велике наде међу Србима и Југословенима уопште изван граница тадашње Србије. Те наде су се још и повећале сада, када је тај мали град са свега нешто више од 100.000 становника, порушен и опустошен, са отромним црним рупама на прогорелој дрвеној калдрми, постао престоница. велике државе југословенских народа, веће но што је икада дотле била. И Васиљев, који је некада тако чезнуо за Пештом, сада је устрептала срца очекивао да у вечерњем сумраку угледа кроз прозор вагона Београд. Шта ће радити; како ће живетиг — о томе он није много размишљао. Он је веровао да у ослобођеној домовини има за сваког посла, да никоме неће и не може бити ускраћенс парче хлеба и кров над главом. А, сем тога, он је дубоко веровао у свој таленат, у своју литерарну вредности у потребу новога друштва за таквим људима. Веровао је да ће му први издавач примити збирку стихова, а прва гредакција којој се буде обратио да ће га примити за свога сарадника. Одбијао је. енергично од себе сваку клицу сумње кад би се она у њему, 6 времена на време, појавила.

И тада се нашао на перону београдске станице. Пред њим се уздигао град који је, слабо осветљен, у тами. јесење ноћи изгледао огроман и хладан, као каква туђа и непозната планина. А како га, некаквом грешком, нико од другова који су овамо раније дошли није дочекао на станици, он се осетио ту туђ, ситан и непотребан. „Не, на то нисам мислио, — забележио је Васиљев у приповетци Измирење, — Овај хладни див, овај камени ко-