Наша књижевност

ПЕТ ПЈЕСАМА УЛИНЕ...

Улице великих пријестолница Освијетљене кад заноћи: Задимљена небеса, иста моја Тјескоба, хитње непознатих очи Које пролажаху а да ме не виде. У устима још имам ријечи

Које нисам имао коме рећи.

Ова небеса задимљена, Каква ће битиг

Сад, у миру што ме обавија : Међу мојим брежуљцима родним, Друга тјескоба ми из ствари избија. Кад заноћи, Б

Видим ласте које лете далеко

И како да сазнам куда ће открилити, 'Ова небеса задимљена, – Каква ће бити;

ПОЗДРАВ У ЛУЦИ

По кишм, по магли,

Пренесох вас до велике луке, Очи, уста, пријатељске руке! · Сада пјесмама. својим

Додат ћу једну више:

Цјесму о мртвом пријатељу, Сахрањену у туђини, Шатућући стихове тихо, тише Које нико не чује, нити схваћа Осим магле, осим кише. ·