Наша књижевност

~

ИЗ ИСТОРИЈЕ НАРОДНЕ РЕВОЛУЦИЈЕ.

ЈЕДНО СЈЕЂАЊЕ НА САВУ КОВАЧЕВИЋА

Доста се о Сави зна, доста се прича, а нешто од тога је и забиљежено, али се најмање зна о једном веома значајном, ја бих га назвао херцеговачком периоду његове дјелатности. Пошто ми се дала прилика да се с њим сретам у тим данима, у могућности 'сам да се потсјетим на те наше сусрете и оне бурне дане у којима се први пут и родила слава легендарног хероја црногорске земље.

То је било крајем хиљаду деветсто четрдесет и прве.

На тражење босанских другова, Покрајински комитет за Црну Тору одредио је нас тројицу: Станка Бурића, Војина Поповића и мене да идемо у Херцеговину као појачање тамошњој партијској организацији. Из Бјелопавлића смо кренули 22 октобра и наш пут је трајао скоро недјељу дана. Не знам ни данас зашто је било по"требно да правимо толики пут да би дошли до села Џађена, сјеверозападно од Билеће, гдје. се“ налазило сједиште Окружног комитета Партије за Источну Херцеговину. Јер ми смо, уствари, "направили скоро круг, прелазећи стотине километара врлетнопа терена. Шрво смо се спустили црногорском границом, дошли до

_Граба у Зубцима, окренули потом десно, заобилазећи Требиње

с југа, прешли Требишњицу тамо гдје она понире, и пошто смо -ститли до Поповог Поља, окренули сјеверно преко планина, да се полазећи сад већ на исток, преко дивље висоравни Звијерине спустимо у камено село Пађени, недалеко од Билеће. У путу смо се повезали с Миром Попаром, секретаром Окружног комитета, кога смо затекли у Поповој Шуми, и који је сада заједно са" нама пошао даље. Тих дана падале су обилне јесење кише, које су ес пратиле читавим путем, тако да смо пјешачили стално под шљуском, покисли до голе коже. Али за нас није било умора. (Овај задатак сматрали смо и одговорним и почасним.

Ма да сам тада већ био чуо за Саву Ковачевића, ја га још нијесам познавао. Када смо наишли у штаб Никшићског парти"занског одреда у Горњем Пољу, чији је он био командант, Саву нијесмо тамо затекли. Ту смо нашли другове Вељка Зековића и Милинка Ђуровића, који нам рекоше да је Сава већ неколико дана у Гракову, ради учвршћења тамошњих партизанских једи"ница и да је добио задатак да испита стање на граници и могућ= ности повезивања с херцеговачким партизанима. Нешто ме је вукло да видим тога команданта, сина црногорског села, чије су