Наша књижевност

62 : = 5 - | Књижевност

живо су гореле и с времена на вријеме обухватале присутне. Имас је на себи кратки кожни капут, чакшире од грубог сељач= ког сукна, на ногама опанке и црногорске гете. На глави је била некаква етара качкета. Уопште није био обучен ботзна како. Мало је оздударао његов стас, његова снажна физичка грађа од тор на њему прилично сиротињског сељачког одијела. Али његов говор је плијенио, енертичан израз његовог широког лица привлачио је пажњу присутних. -

Сава је долазио непосредно са савјетовања Главног штаба. Баш тих дана био је, као делегат Врховног штаба, дошао у Прну Тору Иван Милутиновић, који је пренио нове директиве за рад нартиске организације и војних јединица. Сава је добио задатак · да неке од тих директива пренесе и на Херцеговину, која је у то вријеме имала најчвршће везе са Црном Гором. Најприје нам је изнио укратко, лежерним, приповједачким тоном ток и атмоссфе"Ру на савјетовању. Видјело се да је то све што се тамо одиграло. оставило на њега дубок утисак, да све те закључке и директиве сматра као некакву светињу, коју комунисти треба да без дискусије остваре, или да погину. А кад је почео да излаже те конкретне закључке, онда је говорио тако, као да он сам, ту на лицу мјеста, доноси те закључке, да их сам ту, заједно са нама ствараЗапазио сам код њега, ту а и касније у нашим сусретима, да зна необично јасно, логично, пробргним народним говором излатати своје мисли, да и најсувље директиве код њега добију неку језичну пуноћу, постају јасније, ближе, приступачније слушаоцима. Он је био човјек који воли говор, који се њим заноси, који ј уживао и у туђем и у свом сопственом причању. Ријеч га ] мампита. -

— Нема, другови, — говорио је он у закључку, — мора се једанпут схватити: или ћемо бити војска, или нећемо бити ништа. Морамо садашње партизанске јединице реорганизовати, учвр-

стити, поставити сигурно командно особље. Никакве изборности |

командног особља! У војеци се старешине постављају а не бирају.

Сваки пут кад би завршио излагање једног питања, зауставио би се, обухватио погледом све присутне, као да пита да ли се слажу, иако оно о чему је говорио није трпјело приговора. А онда би повео главу мало устрану, смишкљајући шта ће даље рећи. Поново би је подигао, раширио руке на столу као да ће њима своју мисао обухватити, погледао напријед и настављао.

У то вријеме била је у центру пажње борба против пете колоне, посебно против четника, који су се појавили у Србији и пружали своје пипке даље. У Херцеговини су се већ зачињале четничке организације. - 1

_— Наш је задатак, — упозоравао је Сава, — да у коријену онемогућимо петој колони стварање војне организације. Парти-

"зани и само пертизани су носиоци ослободилачке борбе народа. " Југославије. У партизанским редовима сваки родољуб може наћи мјеста за поштену борбу. |