Наша књижевност

.„Сјећање на Саву Ковачевића __ - -- 69

италијанску колону, која се у нереду повукла за Дубровник. А и ми смо око Билеће почели чарке. Један херцеговачки одред заједно са Савиним партизанима напао је на Јасену италијанске камионе, који су превозили храну и опрему за билећки гарнизон. Што је од плијена највише обрадовало партизане, то је огромна количина сира. Било је ту груда од преко 20 кгр, таквих каквих сни нијесу никада раније видјели. Е

Тих дана, негдје половином децембра, добили смо позив од Саве да се састанемо. Он се налазио у Ластви. Сава је у то вријеме од Ластве био направио некакву своју оперативну резиденцију, _ свој други штаб. Пошто је мјесто ослободио, наредио је да се униште сви прелази преко Требишњице, да би тако био обезбијеђен од изненађења. У овој истуреној тачки његовог ослобођеног подручја, он је одмах организовао власт, мобилисао становништво, завео војнички ред. Нас је позивао да се поближе договоримо о даљим заједничким акцијама у том дијелу Херцеговине. Њега је нарочито привлачио југ, продирање ка Јадранском Мору.

У то вријеме радио је у Источној Херцеговини штански борац Џетар Драшшин, познат по свом партизанском имену као Петар Илић, који је тамо стигао прије него и ми из Црне Горе. Драпшин је радио по војној линији, ма да још тада код нас није био јасно одвојен војни од партиског рада. На састанак са Савом пошао је и Драшшин, ја и још неколико команданата наших чета и батаљона, већином сељака још колебљивих и несигурних, које смо повели са собом из разлога да ће додир са Савом на њих позитивно "утицати. Сава нам је послао свога курира Стева, који нас је провео њему добро знаним пролазима поред Требишњице. Пут нас је нанио поред електричне централе у Парежу. Разрушена постројења ћутала су у празној, напуштеној згради. Свуда по зидовима и крову били су трзгови пушчаних метака и граната. Недавно је туда био прошао Сава, савладао и заробио војну посаду, прекинуо рад централе. Тих дана Требиње и Билећа живели су У мраку, без електричног осветљења.

= Ено погледајте! — говорио је усхићено Савин курир. Видите ли ону рупу на кровуг

= Видимо. ; 5

=— А видите ли онај прозор потпуно разбијенг

= Видимо.

= Е то је Сава лично из топа разрушио. — У то вријеме Сава

је имао свој добро познати топчић „Шито“ сачуван још из доба капитулације, са којим је волио сам да рукује. Он се из рата вра-

тио као резервни артиљериски наредник. — Није дао никоме пругом да пуца, — настављао је курир, — сам је узео: Први погодак био је, ено, видите, у кров, други у прозор и право — тресе! у машине. Послије кад смо заробили посаду, порушили смо и овај мост, — додаде курир, дајући већ до знања да је и он ту био са Савом и учествовао у акцији. |