Наша књижевност

Како је стваран „Горски вијенац“ — - — — 221

1 57

народна кола и РВ ИСО казивање, _прикавати Данилово.

доба у јединственој композицији. Тако је Његош комбиновао и итирио своју замисао о > стварању

_ великог националног спева. Интересантно 16 да само име тога.

спева не само да није унапред одређено, него је песник о томе дуго размишљао чак и после свршеног дела, тако да је дефинитиван наслов дат тек у коректури, за време штампања! То нам доказује песников оригинал.

Познато је да је Његош СЕ дело објавио У Бечу. о- је крајем 1846 године пошао тамо и понео рукопис спремљен за штампу. Тамо га је, међутим, дотеривао, као 8 па тамо му је и наслов дао.

_ После објављеног дела оригинални песников рукопис остаб

је негде при штампарији и дуго се за њега није знало. После. 62.

године, срећом се дошло до њега. У једном чланку Милана Решетара, који је објављен У

„Стражилову 1892 (У), број 17, говори се о томе како је прона-

ђен владичин рукопис. „Године 1889 — каже дн — нађе Др. Ф Менчик, чиновник у бечкој царској библиотеци, међу некојим 'едломцима од словенскијех рукописа и рукопис првота дијела.

„Горекогта вијенца“, за који се не зна „када Јо и како доспио У

царску библиотеку“. На рукопису, са друге стране, споља, неко је написао на не-

мачком језику наслов дела "Серво Ктапт уоп Регег Регомјвећ _

клака мол Мопбепевто, 1 Арфешшиа.“

Пре свега да кажем нешто о самом наслову. Обична је ствар

да се код песника, уз мотив о стварању дела, јавља и име тога дела. Наслови књижевних творевина најчешће се. исписују још пре израђене концепције. Овде је било обрнуто. Њетош је „Гор

ском вијенцу“ дао име тек у току штампања! Штавиште, он сео

у томе крштавању свога спева много предомишљао. То показују пет наслова који се налазе на свесци. Милан Решетар, у чланку где говори о проналаску владичина рукописа, мисли да је песник

прво тражио наслов, па тек онда почео да пише. С овим У вези.

он доводи чињеницу што су имена за спев прво почета да се исписују са задње, наопачке стране.

Међутим, логика саме ствари каже нам нешто обрнуто. На. већ готовом рукопису песник је почео да исписује наслов дела,.

па како је случајно то исписивање имена почето са наопачке

стране, он је окренуо свеску и наставио тамо где треба. · Па како

је данашње име спеву дато тек у току штампања, то ће бити највероватније да су сви ти наслови исписани тек у Бечу. А то је ишло овим редом. Први су наслови они који су погрешно написани на задњој страни. Њих има два; први је био подвучен, али је после прецртан. Тај наслов је тако нечитак да се његов смисао никако не види. Милан Решетар. мисли да је можда та реч: „А ржибудни дан“, али додаје да ипак „не јамчи да је тако!“ Има их који мисле да је ту нека руска реч, поджегач или нешто - Со. нои то су само нагађања. Види се само да је кованица са:

«