Наша пошта

20 НАША ПОШТА

Уредбом од 12 јуна 1929, Министарство пошта и телеграфа дошло је под врховну власт и надвор Министарства грађевина. Једна велика целина расформирана је и делови њени спојени са разним одељењима и одељцима Министарства грађевина. Постали су једни другом терет. Од компетенције Министарства пошта није остало ништа, а оно једино може бити уповнато са значајем установе, методама рада у њој, дисциплином, особљем, средствима и циљевима њеним.

Код таквог стања ствари појмљиво је што је у свима правцима заједничког рада насгупила извесна пометња, ватегнутост, застој и негативни резултати. Ни административноправни, ни персонални, ни технички послови нису кренули на боље, — или бар не како би се иначе могло, јер се режистрају из два сасвим удаљена центра рада. Доследно овоме ни остале гране службе нису показале боље резултате. Рачунско — контролна, економска служба, статистика и архива тагубили су јединство акције са осталим гранама са којима су требале да кооперишу у једном систему, па се и ту показао један велики минус. Особље, које чини ову ужу, умну, радну снегу која у овоме систему треба да даје тон свему пословању, изгубило је своју оријентацију и предмет је најравновренијег поступања, што долази наравно, као неминовна последица непознавања и несаживљавања оних који управљају с онима који раде. Лако је равумети да и због овога општи квантум рада мора показивати један минус пред ранијим годинама.

Расформирана п.т.т. установа, живећи у својим деловима и осећајући блискост и сродност са осталим деловима, тежи јединству које, пре или после, мора доћи, као неминовна последица ствари и догађаја у струци. То захтева унутрашња, гвоздена логика која диктује и разлог њеног постојања као неопходне државне и народне установе. То захтевају примордијални интереси државе. То исто захтевају интереси саме службе, којатек у јединству свих својих делова и снага може да да онај грандиозни квантум рада, изражен статистичким подацима, који милионитим својим цифрама детаљно прикавују џиновски ход у развићу саобраћаја, коме државна управа треба да створи све погодности за све већи развој и' пораст у интересу народног благостања, КОРВИНА снажења и угледа међу народима.

да остварење ове идеје нису потребне никакве материјалне жртве. Са законске стране нема никаквих тешкоћа за реконструкцију једне самосталне поштанско - телеграфске и телефонске управе по типу и обрасцу европском. Образац није нов. У искуству се родио. Оно га јеи санкционисало. Имали смо га и ми, како рекосмо за десет година по ослобођењу и уједињењу. Имају га мање, као и највеће културне земље, на пр. Сједињене Америчке Државе, Велика Британија,