Наша пошта

22 17 НАША ПОШТА

овакве мисли. Већ у експозеу буџета крајем 1928 године налавимо такве мисли упућене од стране министра Народној скупштини,

Најзад је ова мисао триумфовала кад је укинуто Министарство пошта и телеграфа и приспојено Министарству грађевина. Једна велика зграда, са широким и јаким темељима, великим трудом и напорима једног великог броја људства зидана и дограђивана — срушена је. Једна велика администрација, која је своје конце испреплела са свима установама у земљи, — расформисана је. Једна велика армија особља, која броји нешто више од 18.000 душа оба пола, — развејана је и изгубила своју природну матицу. Једна велика саобраћајна река навраћена је да се у мали грађевински поток из губи. Један велики државни и наролни интерес је доведен у опасност неприродним навраћањем и спајањем и недовољним познавањем п. т. и телефонске службе, њенога обима и вначаја, њезиних виталних потреба, средстава, услова и начина рада.

Овај се век може назвати веком саобраћаја. Нема више · несовладљивих тешкоћа које је постављало до сада време и простор. Оба су ова елемента ухваћена и савладана. Брзи возови и парне лађе, авиони, телеграфи, телефони и радлиодифузије достижу у сва места. Не може се замислити краткоћа трајања којом се данас може испослатл једна вест. За мање од једне десетине секунде радиоталаси преносе људски глас неколико пута око полутара! Сви напретци науке и технике стављени су у службу саобраћају. Једна огромна војска у свету потребна је за џиновски полет саобраћаја, који јесам живот, који струји кров све земље и насеља, који нема и не "познаје граница. Размена духоввих м материјалних добара не само штс је привукла и свевала око себе један огроман број људства и дала им зараде, већ је она испреплела своју мрежу и конце у све гране јавног, друштвеног и државног живота свију нација. Ова се равмена уткива у економски, социјални, културни, трговачки и политачки живот народа. Отуда жива потреба кооперације у саобраћајној политици земље не само министра Саобраћаја или Пошта, но и министара Просвете, Трговине п индустрије, Финансија, Војске и морнарице и министара који држе конце унутрашње политике. Отуда, неопходна и неодложна, потреба да се на челу овога саобраћоја има један једини непосредни и одговорни шеф, који ће држати конце свеукупне саобраћајне политике и бити центар свих акција, који ће одржавати потребни континумтет и израђивати план рада у садашњости и будућности. Један цео, неподељен политичар и државник јасних и широких погледа, који ће у Министарском савету покретати и расправљати са осталим ваинтересованим колегама цео сплет многоврених питања која собом доноси саобраћај, поставља их ненадно и тражи журно да се на њих брво и тачно одговори, у интересу земље и народа,