Наша пошта

болесних и суспендираних (око 26). — Од болесних има 6 стално болесних и неизлечивих, који би требали бити пензионисани ваједно са још 7 службеника који нису више ва службу, или нису више вољни да служе, тако да пошта има за ефективни рад. само око 295 службеника. Али и без обзира на број одређен статусом, услед сталног повећања Београда, и ради уређења доставне службе (писмоноше и дељачи поште), потребно је да се регенерира ватекло особље, од којега је повећи број старих неспособних и недовољно писмених, да се вамени са вовим особљем и повећа, тако да се почне вршити у престоници једна честита достава, и да се ово питање скине са дневног реда.

Видели смо да у пет главних п. т,т. установа у Београду недостаје око 100 службеника; другим речима има сто правних места, сто неиспуњених дужности. И то се осећа. Осећа пословни свет и публика, која се свакодневно жали; осећа особље међу којима потпуно треба равделити ових 100 неиспуњених дужности; осећају управници, који и без тога особља имају вадатак да се постарају да се служба беспрекорно врши, што је у ствари једна прикривена немогућност. Све на штету наше службе и угледа. И ти мањци годинама трају, и доста је жалосно да су се мењале толике управе п. т. т. струке, па да је ово. једна од најпречих дужности, остала неиввршена. Било јеи комисија и инспекција да се утврди право стање и права потреба, било је реферата и извештаја, шта и како треба, па се морало са чудом питати, какав је то нехет, каква је то немогућност да се ови прекопотребни мањци у особљу попуне.

Увек је било изговора на буџетску немогућност! _ Само свет никад није схватио зашто се нису предвидели у буџету кредити за ову попуну у особљу илиакосу били предвиђени, зар нисмо никад имали шефове, који ће бити кадри доказати да ти кредити морају бити и одобрени, да је то управо наш насушни хлеб. — Јер и жалосно је да ове службе које су опште, које служе свима и свакоме (достава, пошта, телеграф, уошите) не буду осигуране и уређене,те да збо тога будемо,иструка и службеници, ивложени осуди, критици, и грдњи свеколиког грађанства у престоници и изван. Овога пута имамо исту оскудицу у најпотребнијем особљу опет због недостатка у кредитима, јер ови нису осигурани, те морамо чекати нову буџетску годину или толико помињани 1 априљ..

Било је и прошло много првих априла; много обећања „која су се везивала ва 1 април, нису испуњена; многе наде су остале празне. Написасмо ово неколико речи, колико да потсетимо надлежне и замолимо их, да обезбеде струци потребне кредите за попуну недостајућег особља. Сваки има своју дужност нека је испуњава до краја. Они који имају за дужност старање да свака п. т. т. установа има довољно особља, нека је изврше. Имамо пуно наде, из више равлога, да ће ове године бити боље него досада им да ће питање особља кодп.т. т. установа бити најповољније решено.