Наша пошта

105

Потрошња марака, карата и штампаних обраваца у циљу филантропском такође је у порасту.

(Свршиће се) МИЛУТИН ВУЈАДИНОВИЋ

ТЕЛЕФОНСКО ПИТАЊЕ

„Наша пошта“ је,у свесци за фебруар и април 1931, покренула расправу питања набавке телеф. каблова, чија је лицитација одржана 10 децембра 1930. „Трговински гласник“ и за њим „Политика“ оценили су значај предмета и предувели расправу.

У „Нашој пошти“ је истакнуто, да је потребно да се, уз питање каблова, реше и друга питања која сусањим везана. Тако питање домаће т,т,. индустрије и главне т. т. радионице. Видимо да то начелно одговара и званичном гледишту. Јер је Министар трговине и индустрије г. Ј. Деметровић изјавио, да Југославија има сразмерно добре изгледе, да се из опште кризе, која влада у свету, извуче преоријентишући се у линијама појачања индустријализације.

Г. М. Рајаковић у „Политици“ расправља питање индустријског кредита, и каже: Истицало се, да у нашој земљи, у индустрији оскудној, она није учинила напредак који би био сравмеран привредној структури проширене државе, према природним богаствима земље и способностима њеног становништва, и да ова несразмерна неразвијеност индустрије јако ремети економску равнотежу п умањује национални доходак наш. Послератна утакмица вемаља да саме задовоље своје потребе, да себи обевбеде земаљску економску одбрану, код нас се најмање постигла у индустрији, поред свих тежњи у том правцу.

Несумњиво, вели, да све, онда актуелне, тражене мере за унапређење индустрије данашња крива чини неодложним, а питање организовања индустријског кредита ставља на прво место. На путу својој зрелости, наша индустрија захтева јаке заштитне мере, али бев организовања индустријског кредита све те мере постају недовољне или сувише скупе. И у земљама са несравњено повољним кредитним приликама радисена даљим побољшањима финансирања индустрије, па се то ставља и на међународни терен.

Свака индустрија, закључује претпоставља инвестициони капитал, који је дугорочни, и један обртни капитал, који је краткорочни. Данашња криза чини да се краткорочни кредит све више претвара у средњерочни, да се осећа потреба за повећањем обртног капитала. Питање индустријског кредита се мора решити, ако се хоће опстанак домаће индустрије.