Наша пошта

139

ве у пракси као одличан и постигао рекорде на великим летовима; нарочита му је одлика што може са пуним оптерећењем и на великој висини да настави лет и са једним заустављеним мотором, што је за планинске пределе врло важно. Биће „снабдевени бежичном телеграфијом; захваљујући организадији бежичне телеграфије коју наша држава организује по целој територији у циљу обезбеђења саобраћајног ваздухоплов„ства, наши ће авиони бити у сталној вези са ваздушним пристаништима и станицама, и моћи ће се сигурно кретати по сваком времену.

На својој трећој редовној годишњој скупштини, друштво Аеропут поново је изабрало за претседника г. др. Драгољуба Новаковића, бившег директора Народне банке, а за потпретседника г. Драгишу Матејића , директора Есконтне банке; генерални директор је г. Тадија Сондермајер.

АУТОМОБИЛСКИ САОБРАЋАЈ

Интерминистарска. конференција, сазвана у Мин. трговине и индустрије, расправљала је о садашњем стању аутобуског саобраћаја и о потребама и мерама за његово побољшање. Дискусија је показала:

1у Да је аутобуски саобраћај нашој земљи потребан и са гледишта општих привредних, саораћајних и туристичких, као и културних и народно-одбранбених интереса, нарочито је он потребан у крајевима где нема железничког саобраћаја и где је желевнички саобраћај недовољан, односно неповезан и несистематичан.

2) Да се аутобуски саобраћај код нас развио на многим местима без система, често и бев стварне потребе, тако да је чак и за сам саобраћај и за сама аутобуска предузећа штетан; да је због тога, што нису постојали законски прописи о регулисању ове привредне гране, власт била у немогућности да правилно интервенише, па је у највећем делу земље у аутобуском „ваобраћају створена извесна пометња. Стога је констатована потреба, да се што пре донесе Правилник за извршење Закона од 2 децембра 1930, којим је аутобуски саобраћај постављен на добре и савремене принципе.

3) Да су терети, који су аутобуским предузећима прописани од стране државе, бановина и општина, који важе до 1 априла 1931, међусобно неповевани, несразмерни према оптереЋењу осталих привредних грана, и предузећима не дају могућност ни за минималан рентабилитет. Чак се из појединих случајева види, да стварни рад појединих предузећа угрожава њихову егзизтенцију.

Опште привредне прилике и оптерећења, која подносе аутобуска предузећа у разним видовима, не допуштају могућ-