Наша пошта

195

3) Особље је „упућено“ да, ако му је што нејасно, пита старијег колегу,-држећи се при томе изреке: „ко пита не валази“. Ово се може одобрити, али, да ли се може увијек одобравати и увек питати и то за и најмање ситнице 2 Наравно не!

4) Наше особље у већини случајева, по положеном стручном испиту не труди се да обнавља и проширује оно што једном научи, већ заборавља и оно што је знало, јер касније не чита скоро ништа. Гледа да дати му посао, уз припомоћ других, „скине“ с дневног реда. Отуда се чују, на жалост и ове речи: назца је служба „шаблонска“ и т. Д.

Да би се унеколико ублажило „нерасположење“ п. т. т. особља према стручној литератури, која даномице напредује, мишљења смо, да се, у првом ребу, уједине, управо сконцентр пишу све наше радне снаге, људи од пера, који се већином налазе на крмилу наше струке и наших органивација. Тако уједињени моћи ће много више дати нашој струци,нашем особљу. Особље видећи да његово вођство, његово крмило, иде и води правим чутем, — прионуће боље на посао и умјеће да даде од себе све оно што може дати.

Највад, треба се сјетити, да је наша дужност, да одамо пуно привнање нашем гласилу, нашем најбољем часопису „Наша пошта“. Она не жали ни жртава ни труда, не жали снаге, ни воље, ради без умора, без пристрасности, несебично и идеално за бољитак, напредак струке и организације.

ЈОВАН И. БОЉЕВИЋ

Р. Т. Т. ТЕВММОГОСЈА

Ра Ба хе профтеђа «| ЉЊепаћ пазтуа 1јтала и павој р. 65.

811 једпафуепо 1ауеја 1 да ЂЕ уеб пол гаједпзбка ртау плеј пагедђе 1 птедђе задтауаје туапећо изуојепе феттпе ха угБепје р. 6. 6. за ђе, М!п. роба је, и рту! таћ га пајуа%гаје 8јађепе |фегппе, ргорззајо Теттпојошји ха р.5%. 5. заћи („Уезтак“ 45-1924). — Табор Мимвбагвфуо 12да1о је 45 ХП 1921 Ргауик га ппшгабпји розе. 8 Би (1, П, П1: ТУ део); а годте 1925 „Зразак ођгадаса 7а р. 5. 5. Ба Љиг 1 „Тетак тафегјаја, отада 1 арагађа“. Ма фоте ве 1 озгао. ___ Опдазиј; пабли К Оде! епја за робе 1 фејестаје, о. а4-у 506, тавразот ђг. 19.857 од 25 тама 1930, рбапје је ропоуо роктеппо, а парззота и „Мабој роба“ (ву. за вергешђаг 1930, зет. 87—8) офуогјо вфирсе да апкебл ро бота рбапји. Оупшп ве ода уатао бота роглуп, јег зтпађгато да је, Фолаба, Кгајпје утете "Ча ве рорипа 1 пбапаба Р. 5. зфгибпа бетипоћогја.

Уеб ве гадћ, за рипо епегајје, па иједпабепји ! зфуагапји лаједп СКе ЗкојаКе Ђетппојошје, а ћо зебо Се 1 тпове африке ч дтдаупој за. 571 ћобе да чједпабе вуоји ветибим бемато-