Наша пошта

201

КРОЗ ЖИВОТ И СВЕТ

— Садашњи претседник републике Француске Пољ Думер, у својој „Књизи мојих синова“, изданој 1905, пише:

Буди увек од акције да развијеш у себи телесне и душевне силе, да себи обезбедиш успех у животу, да испуниш своју дужност доброг Француза.

Буди активан, радан; посвети раду најбоље часове свога живота.

Буди дисциплинован.

Немој се устручавати да указујеш поштовање лицима и стварима достојним поштовања.

Заштићуј увек достојанство свог живота.

Воли истину; буди у свакој прилици истинит, једноставан и природан.

Буди искрен и отворен, лојалан и прав.

Буди умерен, дискретан, скроман.

Буди уредан и приљежан, умерен у јелу и пићу, учтив и љубазан.

Буди правичан и буди поштен.

Брани одлучно своју слободу; поштуј слободу ближњега.

Буди толерантан. Брани постојано своју веру или своје убеђење, али признај да се може имати друкчија вера и друкчије убеђење. Немој ништа радити ни рећи што би могло увредити веровање једног другог човека; то је тако интимна ствар људске свести, тако нежна да је и сам додир вређа.

Образуј своју интелигенцију и свој разум учењем; управљај и обуздај своју машту.

Чврстином свога карактера и племенитошћу својих осећања, обезбеди своме телу здравље и лепоту.

Утуви, да без личне својине не би у животу било ни безбедности ни слободе. |

Труди се да послужиш науци, да помогнеш њеном напретку и напретку индустрије, да наведеш државу да томе посвети своју пажњу, са убеђењем да је добро које долави из тога извора више од сваког другог.

Надахни се у твојим личним поступцима и, као грађанин, у оснивању националних установа, осећањем братства и оне више солидарности која спаја све људе једне исте нације.

Буди племенит и самилостан; помажи, у границама својих могућности, сваког човека кога је задесила беда и који сам не може да се уздигне.

Помажи ширењу социалног осигурања, не мислећи да ли те твој лични интерес, твој положај или твоје богатство обезбеђује у опасности од којих оно штити; залави међу раднике које она окупљају; помози им да својим личним напором не морају да чекају на приватну или друштвену помоћ, да обевбеде свој живот и своје достојанство слободних људи