Наша пошта

241

њица уопште није употребљавала за практичне операције на ратишту. Она је имала искључиво парадно обележје. Сада ће се америчка коњица употребити ва војну радио-службу. Коњ с, обеју страна носи сандуке са прибором емисионе и пријемне радио станице, а коњаник у рукама држи антену. На овај начин радио коњаник сада личи на правог витеза из средњег века — наравно само ив далека. („Правда“).

— Нагли пораст телефонских претплатника у Енглеској био је прослављен тим што је управа телефона инсталирала, у краљевом дворцу Бакингам, један телефонски апарат најмодернијег типа, чији су извесни делови израђени од сувога злата. На једној нарочитој плочици стављен је следећи натпис: „Овај апарат инсталиран за личну употребу Њ. В. Краља Ђорђа У јесте двомилиснити телефон британске телефонске управе, инсталиран јуна 1934.“

— Лепљиве поштанске марке, које су и данас у свим вемљама у употреби, пронешао је пре сто година енглески трговац Џек Чарлмерс. У многим европским вемљама су пошт. марке већ и пре тога биле у промету, али су се марке морале лепком мазати и тако стављати на коверт. То је код већих трговина и предузећа, која имају већу кореспонденцију, задавало много посла и губитка у времену. Тек пошто је Челмерс пронашао лепљиве марке почела се поштанска марка више распрострањивати и чешће употребљавати. Дотле су, напр. у Енглеској, људи држали своје поштаре, гласнике, који су сами равносили писма и путовали и по унутрашњости. То је, наравно, било веома примитивно и често су најважнија писма стизала са огромним вакашњењем. Лепљива марка учинила је крај том примитивном стању. („Правда“)

— У неким крајевима кугле земаљске пошт. достава је скопчана са огромним тешкоћама и хиљаду препрека. Постоји група острва Тонга која су опкољена многим коралима, па је опасно за брод да се приближи острвима чак и онда, кад је море мирно, а када бесни бура, о неком пристајању уз обалу не може бити ни говора.

Писма и новине на та острва, где живе и многи бели, културни људи, достављају се на необичан начин. Са брода се пошта баца помоћу ракета, пошт. пошиљке са острва узимају се из нарочитог бурета, које се налави на мору, причвршћено ва ленгер и осветљено лампом. Сасвим је природно да оваква пошт. служба не може бити брза и док једно писмо стигне из Европе на острво Тонга, треба често по два три месеца.

На једно мало острво у близини Исланда, које је такође неприступачно, добија се пошта помоћу нарочитих жица, које ву спроведене у мору. За те жице причвршћују се велике флаше са пошт. пошиљкама, становници острва их доцније ваде и тако добијају своју пошту.