Наша пошта

> = 2

1920 у Сједињеним Државама била је 57.660,000.000 литара. („С. к. гласник“).

— Данас се ни једна пошта на свету не може кривити да је спора. Модерна техника и веома развијени саобраћај омогућује да се поштанске пошиљке достављају и у највабаченије крајеве вемљине кугле, брво и лако. Па ипак се дешавају чуда. Тако је пошта у америчкој вароши Торингтон добила ових дана писмо ради доставе америчком поручнику Едварду Миксу. Поручник је умро 8марта 1864, а према пошт. жигу на писму је утврђено да је оно било предато 2 јануара 1864, два месеца пред поручникову смрт. Досад још није објашњено како се десило да је ово писмо могло да лута више од 67 година. („Правда“)

— О расејаности г. Пола Пенлевеа, бив. претседника владе Француске, иначе професора математике, постоје анегдоте и тале, тако и једна у вези са поштом. — Пенлеве се жалио сину: — Помисли како је страшна ова пошта! Све поштаре би требало казнити... Пре четири седмице написао сам једно важно писмо и јутрос сам га још увек имао у свом џепу..

Ово се приписује „расејаности“, али и без ње често чујемо исто толико оправдане жалбе против поште.

П. ШОЋ

ОДЗИВИ Из писама наших пријатеља и Уран

— Требало би да се „Наша пошта“ разашиље бар дватри дана пред сваким првим од месеца за који се издаје пошто је она стручна лектира за дотични месец.

Једна од најнужнијих наших рубрика је она „Примери и напредак у страним вемљама“

Као што иначе доноси нарочито је потребно писати о напретцима установе код стварно културних народа. Треба изравито подвући да нам ва пример не смеју служити ни земље блиског или крајњег истока, јер су оне за сто година изостале у овоме погледу. Да се разбије болесно уверење са лотцим примерима и да се искорењују несрећни застарели појмови којима нашу струку карикирају.

„Наша пошта“ је, опет кажем, неизмјерно потребна п. т.т. институцији, само пазите да се одржава по сваку цену на висини, и да се у њој пише о великим интересима струке, истина, то је досад покавала. Не одустати од правца којег је часопис ваузео.

Стално се мора наша и званична и незванична публика уповнавати са овом установом, — јер на жалост неописано у томе цела оскудева.