Наша пошта

242

А при томе ми мислимо само на бежичну телеграфију и телефонију . Ја сам данас већ у положају да тврдим да сам пронашао и потпуно усавршио и радио за преношење електричне енергије у најудаљеније крајеве света. У исто време, бежично преношење електричне енергије моћи ће да се забележи као највећи успех модерне технике. Од проналаска гвожђа људи нису имали већи и значајнији изум од овога.

Бежично преношена електрична енергија неће бити ништа скупља од обичне енегрије, која се спроводи жицама. Губитак услед бежиног преноса износиће једва пет од сто, а практична вредност новог преноса електричне енергије је неоцењива.

Теслина изјава садржи даље податке о авионским моторима без бензина, електричном осветљењу и топлоти које ће једна централа моћи да пружи најудаљенијим крајевима. Није изостала ни вештачка киша, око које Тесла ради 35 година, и која је, вели, већ стварност. О додиру са другим ипланетама, Тесла је изразио мишљење да на неким оближњим планетама мора бити органског живота, па није искључено ни то да и тамо има људи, који су нама слични. На Марсу и Венери постоје скоро сви услови за живот као и код нас на земљи. Тесла верује да ће људи временом толико усавршити електротехнику, да ће моћи да ступе у директну бежичну везу са становницима других планета. Ако постоје жива бића на Марсу, онда су она, по Теслином мишљењу, далеко интелигентнија од нас и имају далеко старију културу и технику.

„Политика“ од 7 августа доноси такође информативан чланак о томе што Американци пишу о Тесли, човеку који се родио четврт века раније него што треба, — младићу из скоро непознате земље са искром највише проналазачке гениалности. „Време“ од 7 и. м. саопштава вест ив Лондона о још једном епохалном проналаску Теслином — неограниченом извору енергије за који ће јавност сазнати кров неколико месеци.

ДЕСЕТОГОДИШЊИЦА СМРТИ М. ДРАШКОВИЋА.

Ривот п рад, часопис који излази у Београду, посветио је свеску од 15 јула о. г. спомену десетогодишњице смрти Милорада Драшковића, бившег министра. Садржи написе политичких првака и писаца о пок. Драшковићу, као министру унутрашњих послова, министру војске, великом привреднику, Јутословену, омладинцу. Но пок. Драшковић је био и министар грађевина и саобраћаја Србије у коалиционом кабинету који је састављен у јесен 1914, кад је Аустро-Угарска била заувела Рудник. Тај портфељ је задржао и при повлачењу преко Црне Горе и Арбаније све до половине 1947 г. И. т. т. струка је била, дакле, у његовом ресору за све то време. И чудо да се не нађе ви једног прилога о пок. Драшковићу као врховном шефу п. т, т. струке. Бедна струка, коју тако лако заборављају!